Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А и ово време лошо, па... — И поче главом, кроз прозоре, показивати на време. Али, време је било чисто. Освојила пролет. Расцветале се кајсије, избила трава, дрвеће дошло мрко, мокро и набрекло тек што не пукне и зазелени.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Нека стареју и бељеју кô старе планине, нека цветају кô пролет, нек' вену кô јесен. Како сад у свадба и весеље, тако догодине у крштење и у стрижбу!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ЈЕДИНОЈ Пјан тобом, смешак је врели. Тамом на зенице отворим твоју таму, ја, о једини ја. Чедну ми пролет, паклени пламен навестиш, ти, о једина ти.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Прође, Мадо! Одоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!... — Еее, ласте се пâ врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...
праштајући се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми ти саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!“ — речи те никако јој не избијаху из главе. И сада јој је све јасно било.
— рече женица и предаде му киту белих хризантема — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — зимске руже су цвеће!... Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била!
Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била! Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада
Ако ми, рече, не дође саг у јесен у кућу, — на пролет ће ми дође там’ под Горицу!...“ — Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на
се — преоблачити се прерипити — прескочити призортити — приморати прилегати — приличити прокај — покрај пролет — пролеће проџумбусати — разонодити се пуле — ждребе путине — ципеле пцетиште — псина пшешко — псеће ракли-сапун