Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Поп је Вујица стигао у свој виноград. Поче већ по која градљика пролетати. Поп Вујица стаде насред винограда, скиде читу и метну је на један чокот, одмота петрахиљ и натаче на врат, отвори
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
никад, одговори Гојко с неким болом, готово са очајањем, па се опет загледа некуд у даљину, а пред очима стадоше му пролетати сећања из безазлена детињства. Како да се не сећа! Зар би се могло то заборавити?