Црњански, Милош - Сеобе 1
Ноћивајући у трави, која више није била мокра, мада је зором увек било дивне, пролетне магле над расцветаним ливадама, пук је сада пешачио без прекида, цео дан, ручајући на трговима у малим стрмим
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Још је весео народ један у крви, пепелу и праху. Вијај облаке пролетне, румене, питај их за рај. Не треба нам жена кад цвета, ни кад вене. Не бацамо децу у звездан бескрај.