Црњански, Милош - Сеобе 2
самоћи и осећао је ту разлику, да је он, ту, доле, а да тамо горе пролеће румени, да је тамо свакако, сад, диван, пролетни, дан, а он не може да га види и можда га никад више и неће видети.
Чинило му се да је далеко, у пролеће, у неки лепи пролетни дан, отрчала. Била је лепа. Она је, међутим, кад стиже до неког јарка, горе, легла у траву и задихано, тешко, дисала.
знала да су се и њене тетке и ујне тресле, кад би се појавио неки њихов рођак вољени, као што трепере брезе, кад духну пролетни ветрови. Сродне су се душе нашле. Ма шта придиковали фратри. Још горе је било у Аниној породици.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Загледан у горостасне врхове, под којима се сенке модреле у снегу, он се возио кроз топал, пролетни дан и мирис јелових шума, прошав, у сећању, скоро кроз цео свој живот.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Године 1919. пролетни ветри почели су да дувају већ у фебруару, и ја сам се решио да идем у Београд, па да, опет, седнем у клупу.