Црњански, Милош - Сеобе 1
на утрини, исто онако брзо као и код куће, у оном сивом, магловитом вечеру, што као киша пада у баруштине, али је овде пролетње вече растапало их у бескрајно плаветнило.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« »Добро је што сам ту, са свим овим светом који се лети сели на Терасу, а зими у ,Голф' на Бледу —јесењи фестивали и пролетње свечаности...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А не само због матере му, него још и време је било незгодно. Баш тада почеше да бивају топлије, пролетње ноћи. Још зарана човек чисто као опијен једва чека да легне, као да жели да се што више, спавајући, надише и накупи
Још зарана човек чисто као опијен једва чека да легне, као да жели да се што више, спавајући, надише и накупи ове пролетње топлоте и свежине. Но једне вечери одох. Пролазим улицом, па све мртво.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Скоро ће јесен, а ви са ципела још нисте очистили пролетње блато! Прозори су вам препуни мртвих мува! Са хаљина вам отпадају дугмад, уместо дугмади стављате зихернадле, свуда по
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И овде, пролетње вече за мене је хладно, као да, долином, тајно, Дунав тече. А, где облаци силазе Арну на дно и трепте, увис, зеленила
И, тако, без кретње, туђину, пољупцем, дижем, у ветрове пролетње. И, тако, без знака, дозивам голу драгу из меког, тосканског мрака.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
трави, посматрали испод очију, из којих сам читао јасно да ме жале као рођеног брата коме ничим не могу да помогну. Пролетње вече било је фино и слатко и топло, а небо мирно, мирно и мило, као увек о примирју кад се ни са које стране не чују
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Тако, на пример, док загледан стоји пред апенинском реком Арно, песнички субјект назире завичајни Дунав: И овде, пролетње вече за мене је хладно, као да, долином, тајно, Дунав тече.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
њину кô властиту грижу, У звездама их видим кад се роде; Челичне, оне до кости ми стижу И сижу Разорне, мутне кô пролетње воде.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Трудили су се да избришу све трагове пролетње поплаве и разбојничке најезде. То није било сасвим могуће. Многе слике на зиду цркве биле су оштећене врховима копаља,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Већ шесет пута је Сварог обишô земаљским шаром, Нездраве, пролетње магле сунчаним гонећи жаром. И Лада гледаше земљу, И росно гледаше цвеће, И њене божанске груди испуни осећај среће.
Сунце се гасило јасно, Када се Силвије једном од куће подиже касно. Вече је пролетње било. Под небом црне се ждрали, О пусте обале реке ломе се румени вали, И магла увија рâвни...
Под небом бруји чудновата врева, Све живо кличе, цвркуће и пева! 12. Једанпут тако у пролетње доба, Кад млади живот и свежина влада, Затечем старца поред тога гроба, Где пасе своја свилоруна стада: Стар и
Кад стиже обали речној, он Кићу застаде веће, И с њиме Звездана ведра брала је пролетње цвеће. Но како и Амор дође, онога истога часа Зајеча зелена шума Од њиног веселог гласа, Природа оживе чисто с
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
што га Сунце употребљава да обиђе своју стазу, еклиптику, није једнако оном времену што га Сунце треба да, полазећи из пролетње равнодневице и обишав еклиптику, стигне опет у ту равнодневицу.
Време за које се наша Земља обрне око своје осе зове се звездани дан. Он се мери, од пролаза до пролаза пролетње равнодневице, кроз меридијан места са којег посматрамо, тај се звездани дан дели у 24 звездана часа.
Према том календару, Ускрс ће се празновати сваке године у ону недељу која буде следовала првом пуном Месецу иза пролетње равнодневице. Ваља дакле астрономским рачуном одредити времена тих пуних Месеца.
Још веће померање може да наступи када пун Месец пада у доба пролетње равнодневице. Ако се он деси ма и један секунд пре равнодневице, он се не сматра више као пасхални Месец, него тек
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
она је изражена појавом „црне змије“ у планинском пејзажу), а мотиви су усмерени на свет природе („Тице у гори“, „Пролетње јутро“, „Ласте“, „Љубичице“, „Облаци“ и др.
животни оптимизам преплиће се са меланхолијом и слутњом смрти, а мотиви су усмерени на свет природе („Тице у гори“, „Пролетње јутро“, „Ласте“, „Љубичице“, „Облаци“ и др.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
већ; звезде трепере с неба, тихо вече се спушта на земљу, а из грла срећна и весела млада света разлеже се кроз тихо пролетње вече сетна песма у којој се исказују бескрајна туга, стара туга, вечна као и човечанство: Да знајеш, момо, мори, да