Дучић, Јован - ПЕСМЕ
пуним чемпреса и бора, Младо, крупно сунце пржи, пуно плама; И трепти над шумом и над обалама Слан и модар мирис пролетњега мора.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ћу Ти дати, када вече падне, У светлости скромној кандила и свећа, У чистоти душе моје, некад јадне, Читаву бујицу пролетњега цвећа. У соби ће бити сумрак, благ ко Твоје Срце, сумрак створен да се дуго сања.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Лево од пута зелениле се ливаде, виногради и маслинови воћњаци, а десно је блистало море у зрацима пролетњега сунца. Али нашем номофилаксу беше тешко око срца. „Шта онда“, размишљаше он, „ако риболов не успе?