Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
73 Славуј и јастреб Славуј појаше у пролеће и увесељаваше свакога који га чујаше. Ухвати га јастреб, и хоће да га изе.
Док је њима само пун трбух, свему се осталом смеју и ругају. 74 Славуј и кукавица и магарац Славуј у пролеће по обичају појаше. Вели му кукавица: „Хоћеш да се опкладимо д ја лепше од тебе певам?
| 138 Лисица и пода Лисица упази у пролеће новопришедшу подy, приступи к њој и запроси је да јој што лепо из даљних места, чрез која она пролази, каже.
Слаткопјевни славујак, ако ће само једну годину преживити, вреднија му је него врану сто; услади нам пролеће појањем својим, излеже своје пилиће и отхрани, и свак воли једнога славуја чути да поје него хиљаду врана и сврака.
Ласта, дакле, у једно пролеће изиђе из града, дође у један луг за нагледати сестрицу своју, и рече јој: „Престани већ тужећи и сјетујући за Итом,
Дакле, кад су они онде задовољни, ми, који имамо и пролеће и лето и јесен, по свакој правици ваљало би да мислимо да смо у рају.
А овакових људи (правда, гди мање, гди више), али се, хвала богу, опет находи свуда.| 160 Ластавица и проче птице У пролеће, ластавица, како упази сељане да почну сејати конопље, сазове све птице и каже им да из тога семена израсти ће такова
допусти, и људи је радо гледају, зашто она ником никаква зла није кадра учинити; и толико је сваком милија што с њом и пролеће, љупко време, долази, и славуји пропевају.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
шљива: бичем надвоје пресечена, јерибасма: месечина у устима, ноздрва змаја, диња, димњак и бунар, зумбул у пролеће, земљани лонац кад стегне цича зима моја је чавка отворена свима!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ову квиту, кад смо у пролеће наше депутате у Цариград послали, по њима и квиту (послали), од које се Порта уверила да смо баш права раја, кад нисмо
био је арачлија поп Павле Марковић из Такова. Те се зиме које арач, које пореза Гушанцу, које за џебану купило; и на пролеће учинимо скупштину у Пећане више Остружнице, у једној пољаници окруженој све шумаром, и чувамо страже, да не би Турци
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
момка и девојке пред свештеником ич — нимало Јабана — туђина јабанац — туђинац јарица — пшеница која се посеје у пролеће јармењак — сврдло које буши велику рупу као на јарму јеменије — врста одеће (ципеле или папуче у боји) јордам —
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Чак је и Милош Севић постао друкчији... То загорча живот Крушки. Беше већ ославило пролеће. Пријатно беше седети увече пред ханом. Небо се осуло звездама... Из околних бара разлегао се крекет жаба.
Њени таласи жубораху причу: да се дигло робље на тиране, али да се дигло онако као што трава у пролеће из земље ниче. И као што зелену травку нико не задржа — тако ни рају нико умирити не може.
Спусти се ноћ... На небу ниједног облачка, а плаветнило небесно осуто звездама, као зелена трава росом у пролеће. Станко се одвојио од укућана и отишао у воће да тамо сачека Јелицу. Презао је на сваки шушањ и изгледао...
И као да га опи, занесе се... Он је својим очима гледао лом што га прави оштра сабља његова... И као он пролеће кроз турску ордију, обарајући и повијајући као оштра коса зрелу шеницу, а напоредо с њим његови стари другови, Зека,
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПЕСМА 80 КОБ 81 ПУСТИЊА 83 НОЋ 85 ПЕСМА 86 ХИШЋАНСКО ПРОЛЕЋЕ 88 ТАЈНА 89 ПУТНИК 91 ЗВЕЗДЕ 93 ПОВРАТАК 94 ХИМЕРА 96 СУНЧАНЕ ПЕСМЕ 98 ПОЉЕ 99 СВИТАЊЕ 100 СУША 101 ЋУК 102 ШУМА 103 МР
На пустом путу атом праха, У небу сунчев круг и слика, Жижак у дому сиромаха, Суза у оку мученика. ХИШЋАНСКО ПРОЛЕЋЕ Видик се крвљу сав зарубио, Први кос пева танко и тање. Аждају Свети Ђорђе убио, Сребрним копљем баш у свитање.
ТАМА Иза јабланова још ни сад не жути Задоцнели месец. Још са црних трава Дува тамни ветрић. Како страшно ћути Пролеће у ноћи, пролеће што спава... А из бледог неба у тој немој тмини, Често кô да тихо црни снег поврви.
Још са црних трава Дува тамни ветрић. Како страшно ћути Пролеће у ноћи, пролеће што спава... А из бледог неба у тој немој тмини, Често кô да тихо црни снег поврви. Какво кобно вече!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Све мирише на пролеће, издашност, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Он је само тихо ударао у тамбуру, тихо као зујање пчела у пролеће, а она је, у себи наравно, пратила речима: »Ти већ спаваш, злато моје (говори Јула у себи песму), тебе грли слатки
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Колико пута сам мога молила да их већ једанпут касира, па ми све обриче на пролеће, но нећу ни до после бербе чекати. Изволите сести. — Хвала! Љуба седне.
— Но, то би лепо било! То онда ни сад вољу немате! — Сад имам врло велику, ал’ до пролећа не знам како ће бити. — Пролеће није далеко. Ако сте шармантан човек, дајте ми реч да ћете до пролећа чекати. — Обећавам вам, али реч задати не могу.
Опрости се и оде. Када Чекмеџијић кући дође, почне размишљати да ли да дочека пролеће, или још да покуша, ма у пост, дегод срећу.
Он је мислио да ће Јулка, ако може бити, добра бити за њега и у пролеће, а, међутим, потајно може и на другом месту срећу покушати. Шушнуо му је чика-Гавра да у вароши М.
— Чекмеџијић ради свој посао по обичају. После месед дана пуче глас да ће на пролеће бити прстен фрајле Јулке са нотарошем Ружичићем. Љуба се том јако зачуди.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Некад је он носио арач из три нахије кнезу Александру Карађорђевићу Обично је то било у пролеће. Пође он тако зором из Бруснице и цела стара чаршија зна да ће се он зором кренути за Београд, те он у вече, у очи
Дабогме, ово је време пролазна зима, а пролеће иде... — Пролеће је у Клермону. — Живела округла, мала, слатка Жана из Клермона!
Дабогме, ово је време пролазна зима, а пролеће иде... — Пролеће је у Клермону. — Живела округла, мала, слатка Жана из Клермона!
Африка
Одједном свет, оправљен, излази да се баци на јела са лармом и весељем деце. Једнодневно пролеће претворило се у лето. Вуије ми прича о каменом добу Африке, о њеним племенима, језику, биљкама, фауни и фосилима.
зеленилом, са својим кулама, тврђавама и зидовима, Рабат улази право у реку светлоплаву, отворену небу као какво пролеће. Са друге стране реке, иза простране равне и зецаљене сунцем плаже, варош Сале је по брежуљцима.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Расцијани нису признавали, над собом, никаквог закона, сем аустријског ћесара, али у време кад ова прича почиње, у пролеће 1752. године, они су се бунили и против ћесара. Хтели су да се из Аустрије одселе, у Русију.
“ Ето, крај те Махале, и Темишвара, прошла су била, једног дана, у пролеће године 1752, црна, путничка кола и ушла у град, кроз капије, које су чувале тобџије.
Несрећа их је у Темишвару, тог пролећа, стигла, неочекивано. А то пролеће, године 1752. дошло је у Темишвар нагло, без прекида, без оних, позних, мразева, који су познати у пролеће те вароши.
А то пролеће, године 1752. дошло је у Темишвар нагло, без прекида, без оних, позних, мразева, који су познати у пролеће те вароши. Од којих цвеће опада и воћка се смрзава.
Сем тога, и самог себе сажаљевао је у својој самоћи и осећао је ту разлику, да је он, ту, доле, а да тамо горе пролеће румени, да је тамо свакако, сад, диван, пролетни, дан, а он не може да га види и можда га никад више и неће видети.
Трандафил се Исаковичу смејао. Исакович, каже, стално, јаше на неком облаку. Зар не види како је пролеће лепо, дан леп; зар не види да има лепих жена на свету? Што се не ожени, па дође у Будим, у лепо и весело друштво?
А та Евдокија, упаљеница, ушла је као ђаво, и пролеће, у њега, и хтела да га скрене с пута.“ Божич је имао искричаве, сиве, очи, а све је на њему било сиво, чак и трикорн.
Чинило му се да је далеко, у пролеће, у неки лепи пролетни дан, отрчала. Била је лепа. Она је, међутим, кад стиже до неког јарка, горе, легла у траву и
ВИ БЕЛИ ЗЕЦ И ЦРНИ АЈГИР НА ПУТУ На свом путу из Будима у Беч, мајор Јоан Божич, са женом и ћерком, у пролеће године 1752, прву ноћ провео је у вароши Гран.
Не треба мислити на сутра. Живот људски личи на годишња доба: кратко пролеће, варљиво лето, јесен која пролази брзо, а затим долази зима. Жене, нарочито, ретко налазе срећу у животу.
Њени становници ходали су улицама само док је лето, пролеће, почетак јесени – и то, кад је месечина. Кад је ноћ мрачна, кишовита, или кад дође зима, на улицама Вијене, ноћу, није
Цигани сте ви Србљи, а не неки привилеговани национ! Иди ти, а остави ми ћер у очевом дому. Па да на пролеће видимо. Можда ће и она наћи своју срећу. Ниси ти једини лепотан на свету! Ја сам ти је, каже, дао, али сам се преварио.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Још су и данас у успомени страшне године глади која је косила жене и децу. Многе су породице бежале у рашке планине. Пролеће је доносило ослобођење, јер је за исхрану било корења од биљака и коре од дрвећа.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
ЈЕДЕ МАЛА АЛА 4 ЗАШТО АЖДАЈА ПЛАЧЕ 5 ИДИЛА 6 ШТА МАЈКЕ ИЗ ЛИВНА НИСУ ЗНАЛЕ 7 ТУЖИЦА ЈЕДНОГ ЗМАЈА 8 БИЛО ЈЕ ПРОЛЕЋЕ МЕСЕЦ МАЈ 9 ЗАПИС О ПАРАДНОЈ АЖДАЈИ 11 ЖУРКАТА НА АКРЕПИТЕ 12 КАД АЖДАЈА НИЈЕ У ДОБРОМ СТАЊУ 14 СЕЋАЊЕ НА АСПИДУ
БИЛО ЈЕ ПРОЛЕЋЕ МЕСЕЦ МАЈ БИЛО ЈЕ ПРОЛЕЋЕ МЕСЕЦ МАЈ, ДРВЕЋЕ СЕ ПРЕЛИЛО ЗЕЛЕНИМ КРЕМОМ, БЕЗ ПОСЛА ЈЕ ОСТАО ЈЕДАН ЗМАЈ СА ВИСОКОМ
БИЛО ЈЕ ПРОЛЕЋЕ МЕСЕЦ МАЈ БИЛО ЈЕ ПРОЛЕЋЕ МЕСЕЦ МАЈ, ДРВЕЋЕ СЕ ПРЕЛИЛО ЗЕЛЕНИМ КРЕМОМ, БЕЗ ПОСЛА ЈЕ ОСТАО ЈЕДАН ЗМАЈ СА ВИСОКОМ ЗМАЈЕВСКОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ,
ОПЕТ ЈЕ ПРОЛЕЋЕ МЕСЕЦ МАЈ, НА ДРВЕЋУ ПУПЕ ЗЕЛЕНЕ ЋУМИЦЕ ЗА ВОЛАНОМ "ЛАYЛАНДА" СЕДИ ЗМАЈ НА ЛИНИЈА КАЛЕМЕГДАН — ШУМИЦЕ.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Доле на реци било је сасвим тамно, иако је и то случајан утисак. Једно овакво синдикално пролеће у стању је свачим да вас изненади.
Због тога те никада нисам позвао у шетњу, иако сам, бог зна колико, мислио о томе. Ово пролеће и ти, све су што имам. Хтео бих ти писати још, али ближи се време за мој час. Сутра ћу ти се јавити опет.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
На левом дувару три „алијирта“, све то у златном оквиру. Даље опет слике, фигуре, облигатне у свакој честитој кући: „пролеће“, „лето“, „јесен“, „зима“. На столу опет лежи „зборник“, тај исти насликани, и лепеза, па онда „Вечити календар“.
Наступи рано пролеће, па проклија, и мора га на ђубре бацити. А кад се еве жице покидају, у великој нужди, вреба кад отац није код куће,
Пошље Пери коња, и да му казати да му врати новац кад узмогне. Али ипак Пера остаје при своме плану; пролеће није далеко, биће за коње и живад хране. Само отац остаје ожалошћен. Прођу две недеље.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Затим потера коња касом, кроз празнину. Тако је, године 1744, у пролеће, Вук Исакович пошао на војну ИИ ОДОШЕ, И НЕ ОСТАДЕ ЗА ЊИМА НИШТА.
Са њених прозора био је диван изглед на околна брда, у пролеће. Далеко од трпезарије, довео је Исаковича да вечера ту, заливајући све, обилно, ванредним вином, које је имало скоро
РЕКА, И У ЊОЈ, ЊЕНА СЕН Кућа Аранђела Исаковича, велико здање, на води, на крају сребробогатога Земуна, била је у пролеће 1744. понова лепљена.
Читаво једно село беше населио, под градом Варадином, са оцем, и цело пролеће ходао је бос, по блату до колена, водећи своје нове људе у баруштине, да ору.
Видевши око себе, свуд, баруштине и блато, људе што су се укопавали у земљу и живели по земуницама, да би се у пролеће, или пред снегом, опет одселили даље, Аранђел Исакович осетио је дивљу потребу да свему томе стане на пут, да се негде
тражећи згодно место за зимовање, где би стоварио све оне коже, кабанице, ћебета, што их је пук вукао и пртио од куће. Пролеће је било грануло свом снагом и топло лето на прагу.
Тако се, тајно, догађало нешто међу њима, цело пролеће, прве године њеног боравка у Београду. Исаковича је неколико жена, а особито једна Францускиња, у Темишвару, из
Масе аустријске војске окупљале су се, цело пролеће год. 1744. на Рајни, полако и пипајући као пужеви, кроз непријатељску Баварску и Горњу Фалачку, кроз нерешљиви
Посматрајући тако државе, као и своје играчице и тврдоглаве глумице, гледао је да извуче пролеће, не залазећи дубље у рат, нарочито откада га његов круг, из Версаља, извештаваше да Пруска успева на француском двору,
Гризло га је што је све своје послове удешавао, а овај није могао да удеси. Цело пролеће имао је луде среће у продаји стоке, и беше опљачкао пола Влашке, па је, по одласку братовљевом, очекивао да ће са
Коњи су му цркавали од зиме. И шта још? Чуо је да се у логору заповедника говорило да ће, у пролеће, кући. Вратити се дакле, исто тако бесмислено, као што се и пре враћало, оставивши мртве у земљи и покрхана кола по
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Пуж је такође животиња која се користи за плодност. У Гружи када у пролеће нероткиња наиђе на првог пужа, спршти га да би добила пород.³⁷ Она га уништава да јој пуж не би зауставио рађање.
Такође се магија за плодност врши у пролеће на дан првог марта који, се у околини Скопља назива „летник“, јер се раније сматрало да тада започиње ново лето.
⁴⁴ Вероватно су се некада свадбе обављале у пролеће када се буди вегетација, а знамо да су се обреди за плодност обављали најчешће за време венчања.
У источној Србији у пролеће, на почетку соларне године (на Младенце, Благовести или уочи Цвети), девојке и младићи рано изјутра иду на ранило,
Овде ваља запазити и то да се за мало дете најчешће користе метафоре као што су: прут, дрво, пролеће, јутро, а за старе људе, но много чему, супротне (са негативном конотацијом) као нпр. Влах, пас, коњ.
За развој детета пресудно је најраније детињство („Док је шиба танка, треба је исправљати“; „Добро се пролеће из рана познаје“) када се формирају темељи личности, док се одрастао човек више не може битно мењати („Матора дрва не
235. ³⁵ Сабољевић-Балан, Душица, „Поступаоница (стари обичаји у Банату)“, Расковник, 25, пролеће 1983, с. 50. ³⁶ Тешић, М., исто, с. 280; Кулишић, Ш., П. Ж. Петровић, Н.
А., Принципы структурной типологии, Москва 1962; темат: „Руске фолклорне теме“, Расковник, пролеће 1982. ³ Даничић, Ђ., Рјечник из књижевних старина српских, 2, Вук Караџић, Београд 1975, с. 327—328. ⁴ Караџић, В. С.
Крстић, Б., „Народна веровања Срба Дунавске клисуре у Румунији“, Расковник, 48, Београд пролеће—лето 1987. Креч, Д., Крачфилд, Р. С. и И. Л. Балаки, Појединац у друштву, Завод за уџбенике, Београд 1972.
, „Пабирци из народне педагогије“, ШВ, 6, Сарајево 1900. Мајсторовић, С., „Чарања у Мачви“, Расковник, 35, Београд пролеће 1983.
Малешевић, Мирослава, „Прилог типологији ритуала прелаза“, Расковник, 39, Београд пролеће 1984. Малиновски, Б., Наука, магија и религија, Просвета, Београд 1971. Маретић, Т.
Николић, В., „Привремено раскидање кумства у ужичком крају“, Расковник, 47— 48, Београд пролеће—лето 1987. Николић, В., „Некрштенци“, Караџић, 12, Алексинац 1901. Николић, Р.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Кад опази судију царства, да се ко спава украј туђих стаја, коме су стрехе голе гране, осети као кад стиже пролеће које разапиње шаторе на све стране као да је пошло да осваја.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Седели смо на њој у парку, у пролеће, када је трава још влажна. њом смо се гађали на великим одморима или је држали над главом уместо кишобрана, док смо
на Трусини изнад Дабровог поља. Погодио га тачно између трбуха и плућа и ту остао. Прележао је пролеће, лето и јесен, а у зиму му би боље, те се придиже и сави први цигар дувана. Првог септембра 1945.
Прве недеље, грејао се клавиром. Клавир је био велик и добро се ложио. Црн. Блüтхнер. Ђавољи! На пролеће му би боље. Једино му није пријала вода из пумпе. »Смрдјела је по ђавољој нафти...« После се и на њу навикну.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Давно једном, осетили смо сељачко и људско безнађе, али, исто тако, и дрхтај срца кад се у пролеће зазелене „она два свијетла перца... на мркој ораници”.
Знам само да у пролеће иза наше потамњеле баштенске ограде просине нешто љупко, прозрачно и свијетло, па ти се просто плаче, иако не знаш ни
без поезије, без усхита и слутње, никако: Отперјао Сава друмом, однио пуну торбу, а код наших кућа остало разболено пролеће пуно ноћних шумова, завијено цвијећем и пуповима, оживљено стричевом вечерњом пјесмом и кришом потапано стрининим
к води, он је, не будећи се, опет подиже натраг, па се све чини, да се он то лагано и устрајно клања неком у потоку, (Пролеће) понекад се сведе на народско поређење, са нотом обавезног претеривања: - Друже, у оније' старинскије' чакшире била
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Калуђери му чине сметње, и он са њима долази у сукоб. Када је у пролеће28 умро његов добротвор Теодор Милутиновић, прекинула се и последња веза која га је држала за манастир. 2.
Преко Славоније дође у Загреб, где је приватно учио латински, и у пролеће 1761, преко Лике, оде у северну Далмацију, са намером да ту учитељујући заштеди нешто новаца, по после са том уштедом
Не нашавши тамо једног прослављеног грчког учитеља, он у Хилендару проведе јесен и зиму 1765, и у пролеће 1766. оде у Смирну, код чувеног грчког учитеља Јеротеја Дендрина.
»Ја сам сад у највећем очајанију, писао је он у Земуну у пролеће 1832: овака гоњенија, на врату жена и четворо ђеце, а сувише слабо здравље и сиромаштво!
Са нарочитом љубављу он је давао сеоске песме, »које у простом стилу казују тежакова занимања у пролеће и сеоске забаве«. Те свеже песме, са извесним реализмом, рани су почеци сеоске поезије и веризма у нашој књижевности.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Било је увелико пролеће, при концу маја месеца. Већ се смркло. Сто већ постављен још завида, јер је газда Радисав миловао завида вечерати и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
десници Краљевића Марка, Што удари силном Маџарину, Од бедра му отрже мачину, Сева мачу — Филип на две поле — Мач пролеће, па у камен доле, Пуца камен, ватра иза њ сева, Марко гледа, брк му се осмева, Ал' да ј' камен винцем потекао, Би
1848, у пролеће. ХАЈДУКОВ ГРОБ Знаш ли оно на пољу Косову Кад замагли па се закрвави, Вук издаде, а Обилић паде, И погибе наш
Ох, песмица нека ми је проста, Ал' засада свакако је доста. (1844. у пролеће) ИИ Гледај горе, погледај домове, Гледај, брате, ону момчад младу, Свак оставља стадо и волове, Срп и косу, њиву
убојите ноже, Огледа и о овнујске коже: Гвожђем ману мишица његова Па удара руна та сирова; Гвожђе љуто кроз руно пролеће, Ни се миче, ни се руње креће, Само оно де гвожђе удара Ко збријано о тле се обара.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Једино што му беше као нека страст, то је: песма и кићење цвећем. Кад пукне пролеће, замирише зеленило, њега нестане. Дрвари га тад виђају по планинама где се пентра по гудурама и осојима тражећи
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Проблаговала с' у лаком сану суморну зиму народног стида, ал' већ и теби пролеће грану, сарајске чини са тебе скида; сунце слободе и крстов значе, млада ће крила да ти озраче.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Дакако! Ко ће друкчије у стању бити мислити?! Како узмеш бројанице у руку, ето ти мисли саме трче, како год зецови у пролеће. — Ко си ти, филозофу? Ја сам идеалиста. Шта је то?
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Иван В. Лалић ПИСМО Садржај И 2 ЈЕЗЕРО У ЈЕСЕН 3 ПОХВАЛА НЕСАНИЦИ 5 ЕЛПЕНОР 8 ПРОЛЕЋЕ, КОТЕЖ НЕИМАР 9 ОКТАВЕ О ЛЕТУ 11 НОСТАЛГИЈА 13 ОСМЕХ 15 ЗАПИСАНО НАД ЈЕДНИМ СТИХОМ 17 ИИ ДЕСЕТ СОНЕТА НЕРОЂЕНОЈ
Мрак је био већи, А звезде ближе за меру горчине. (Х 1966 — Х 1968) ПРОЛЕЋЕ, КОТЕЖ НЕИМАР Зима је повукла хртове На своја јужна ловишта; Излазе боје из скровишта И насељавају вртове У ирпи
иза ње је тама И врв од звезда незнаних, постање Несагледаног, црно усијање — А с ове стране стањене фолије Позно пролеће. И магнолије. 6 У дисање си моје упевана Ко молитва у обред. Тобом дишем.
На југу пролеће расплиће чворове мокрих ветрова, Смрт има мокру сенку док пролази кроз зид. (9—10. ИИИ 1986) ФРАГМЕНТ Делимично по
са смехом и младим гласовима Двоје заљубљеника, промочених до коже, Поносних на свој посед који се зове Рим? Пролеће, Піазза Навона задрхтала као брод, У заокрету према провереној звезди. Наш брод. Држи ли правац?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Шта радиш целог боговетног дана, само нешто чекаш? Плату, вечеру, пролеће, летовање, зиму, да проври ручак, да се угреје пећ, матуру, па факултет, па мужа, па децу, па унуке, па кишу, па
по ћошковима и чаврља ни о чему — бла, бла — да се једе хлеб намазан машћу и посут алевом паприком; а после ће доћи пролеће, носиће се опет кожни виндјакарци и замирисаће на ментол жвакероне и семенке кад се отворе биоскопска врата од десет
“ Знаш ли шта је једанпут направио? Ишли смо да купимо мени ципеле, јер је долазило пролеће, кад у продавници, где сам, као, испробавала гиљарке, уфура једна дама с немачким овчаром.
На часну реч, они ће убијати свет по улицама, кажем вам, само да се дочепају новог модела ципелишки за пролеће! Ево, узмите као пример моју виндјакну! Знате ли колико сам је платио 1947.?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Ускликнимо с љубављу Другом свецу, Партији! ПРЕТРЕС КУЋЕ Шљивом бехар - пролеће. С пропланака, с гајева дјевојчи се природа. А y кући претрес је. Мамицу ти четничку, гдје је слика Краљева!?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Ипак у души остаде искра, роди се чежња млада: ех, нека зиме, и нека таме, срце нам грије нада. Пролеће никад умрети неће, опет ће доћи сунце и цвеће.
Откуда? Сад се присећам, куме: долази, ваљда, пролеће. По свуноћ сањам скривену стазу испод Бабића гаја, гнезда у грању и лаку свраку којој сам крао јаја.
“ Прочитах писмо, на њему оста од суза безброј мрља, па склопих очи: завичај видим, пролеће тамо шврља. Кишица топла по гају шкропи и тугу зимску сапра, у родном крају и у мом срцу весело блесну Јапра.
“ „Зато и ја с њима кличем: Здраво, друже генерале!“ НОЋ УОЧИ ПРОЛЕЋА Пролеће сву ноћ водом пљускало под старом трулом браном, сву ноћ по нашем крову куцкало шљивином голом граном.
и пуж и зец, већ како који, вукови туле на месец, шуму нам јесен црвено боји, храшће на стражи спокојно стоји, пролеће доносе ласте, на врби — грожђе не расте.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
МАЛЕ СРБАДИЈЕ С ОТАЏБИНОМ 6 ИИ 7 ВЕСНИК ПРОЛЕЋА 8 ПРОЛЕТЊА ЗОРА 10 ЦВЕТАК 11 МЛАДОСТ 12 У ПРОЛЕЋЕ 13 ПЕСМА 14 НА СТЕНИ 15 ГРМ 16 ИИИ 17 ВЕЧЕ 18 ЛАКУ НОЋ!
Он не зна за тешки јад, И тражи мирисно цвеће — Тако и живот млад Весело с песмом се креће. У ПРОЛЕЋЕ Премалеће кад засија, Зазелени тавна гора, Кад с пучине сињег мора Благи ветрић заћарлија: У те дане моја душа, Као
У рано пролеће тако сурови горштак се вере, Слушајућ' срдите вале, што храшће столетно ломе; И смело, над понор нагнут, мајкину душицу
2 Од капија тврдих Виндобоне града До обала цветних где пролеће влада Гроб до гроба лежи и сведочи јавно, Да гинусмо славно.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
шта им је кртица се помамила па изврће облаке и чиније а птице певачице пале су ниско по подрумима Србије у ово пролеће две хиљаде и треће.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак... ... Синуло пролеће. Густа зелена трава покрила је воћњаке, па је милина зауставити око на том зеленилу.
— Оженио сам се прошле зиме. Кад у пролеће удари некакав шарлах на децу, те распустих школу... Док ја то наредих, жена се разболи...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Од понижења нам је клонула глава, ал нам се, у телу, пролеће спасава! Наш тужан осмех благосиља грех; жиг оних који љубе, на свету целом.
Патио сам увек, и зар није прах, ништа, дим, то пролеће, са својим биљкама и бубама? У земљи мог детињства, коју и не видим, невраћеној више дечјим, ни војним, трубама.
Нити сам живео само весело. Живео сам и ја на Ријеци, неко време, и међу пролетерима, и горко. Мој ујак је, у пролеће 1913, био успео да наговори моју мајку да ми обустави сваку новчану пошиљку и да ме натера да идем у Беч, ујаку, на
Али сам се са том Францускињом прилично снашао, не само у Бодлеру, него и старијим француским песницима. Кад пролеће гране, ја и сад имам обичај да кажем: „Аврил, ла граце...
Те године, у пролеће 1914, и ја сам био рекрутован, у Бечу, и одређен да служим у градској артиљерији тврђаве у Пшемислу.
Почео сам био да пишем, кришом, песме за Итаку. Пред пролеће, у болници Академије, јавља се тифус, пегавац. Болница се изолира. Одсечени смо од света шест недеља.
Стижем, затим, у варошицу Сан Вито, која је пуна багрења, белог, жутог, плавог, и, у којој је почело пролеће. Становништво се разбежало, али на општинској чесми има жена и девојака, које ме посматрају, немо, непријатељски, док
У збирку Итака, поред политичких песама, улазе, сад, и овакве. Иако је пролеће у пуном јеку, каткад, кад је дан хладнији, ја имам онај чудан осећај, да је јесен.
Монархија је била скрхана, цар у изгнанству, Општину су држали радници. Мислили су, на пролеће ће наставити. То нису били први револуционари који су се преварили; ни последњи.
Тако пролазе дани. Ишао сам да видим зелене сфинге и замрзле басене у дворцу Белведера. Тамо сам, некад, у пролеће, мислио да је љубав тужна ствар.
Било је око поноћи. Кад ово писмо, добијете, биће пролеће тамо око вас, свеједно је, дакле, шта вам пишем. ИИИ ПАРИЗ (1) Од свакога града у коме ми је пролазио живот остали су,
Над Нотрдамом се ведри, трепере побледеле звезде, као искре бежичног брзојава. Оне јављају да долази пролеће. Ишао сам по позориштима, школама, изложбама, скупштинама, и једнако размишљао шта да вам све јавим.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Свуд око њега беше тишина, велика, густа шума, у којој су у пролеће певале птице; доле испод њега жуборили су потоци, а он је то слушао, наслађивао се птичјим певањем, молио се Богу и
Мушица му обећа то и оде од њега. ПРИЧА О ЂАВОЛУ Истерао у пролеће сељак краву на пашу. Беху ту, одмах иза села, простране ливаде и пашњаци с лепом зеленом травом, а иза њих, даље,
Ја сам ти лепо казала да ћеш се кајати. А пекар, како онда, тако и сад, кад у пролеће гора листа, кука; а народ, по његову кукању, рачуна пошто ће бити жито и хлеб те године.
) Вараш се, дете!... Мати је далеко... Осетила сам данас то... Изгледа да је тако сад у зиму... у пролеће су нам мртви, канда, ближе, озелени трава, па онда птице... цвеће... Мирисни поветарац...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
их уза земљу, па само брекћу од трчања и водењача; свака се уоблила, па само чека доброг мркунца, па не бери бриге на пролеће: биће јагањаца к'о јаглица...
И он му се покорио слепо, без размишљања, без протеста.... Кад наступи пролеће дође из војске деда Миланов син Спасоје.
Прође цела зима и наступи пролеће. Воде се разлише, и пред полуокруглим окном високе звонаре отвори се читаво море. Требало је само бацити поглед кроз
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ЗАГОНЕТКА 139 ХЕРОЈ 140 ПОСЛЕДЊИ ДАН ЗИМЕ 141 КУКУРЕК 142 ТРЕШЊА У ЦВЕТУ 144 МИРИС ЗÓВЕ 145 КАКО СЕ ЦРТА ПАШЊАК 146 ПРОЛЕЋЕ У РЕЦИ 148 ДРВО НА УТРИНИ 149 ЉУЉ 150 ГОСТ 151 КРОМПИР 152 ПОШАЛИЦА НА РАЧУН
СУНЦЕ 218 ПРВИ ПРОЛЕЋНИ ДАН 219 КАКО У ЕВРОПУ ДОЛАЗИ ПРОЛЕЋЕ 220 ШТА СУНЦЕ РУЧА 222 ШТА СУНЦЕ ВЕЧЕРА 223 ШТА СУНЦЕ ПУШИ 224 КАКО ДОЛАЗИ МРАК 226 ВЕТРОВИТО
Месец је заронио у жито младо Црвен, као црвена застава. Одлично, Шврћо! Одлично, роде! Живот је пролеће са пчелом на цвету. Док има сунца, костију и воде, Може се живети на овом свету. ФЕНЕК Фенек је мала лисица.
Јелицом, у џемату Предсела, Живела је пчела Весић Весела, Душом добра, али лења: никада Не видеше је да пролеће преко ливада!
Уз плот избија трава, нежна, проретка: Пролеће почиње од бубице, травке и цветка. Оно нема тетке, ни јетрве, ни тетка, Ни деде, ни прадеде, нити иједног претка.
Врбе не мораш цртати: оне и саме могу да Дођу, у пролеће, са ветром, ко зна откуда ... Врба је по природи упорна и задрта: Чим негде осети воду, сама се крај ње нацрта.
на нашој слици највише волети врбу, И прецртавати је, а неке ће Одушевити жаба која с локвања крекеће. ПРОЛЕЋЕ У РЕЦИ Речна обала се ноћас размакла (Крцкало је, као кад шкрипе крста), И распукао се попут стакла Лед дебео
Пре него што озелени поља и брда Пролеће у реци рибе размрда: Кад се оне разиђу кроз бистру воду И година исплива у слободу.
ГОСТ Први пут је јутрос у град Дошао један Лукац Млад. А за њим, око девет сати, Сунце је почело да се злати. Пролеће је тајну поруку Послало у град по Младом Луку: За два-три дана, две-три ноћи И оно ће нам, сигурно, доћи.
Онда, врела, оде на снег, да се хлади. Пепео истресе, Потом, Иза куће. Скоро ће пролеће, И крај мразних ноћи; Блеснуће, ко тањир, сунце изнад луга; У мају ћемо Она и ја поћи Тамо куд иду ласте, У
Улице — пуне света. Сунце закључало стан И изишло да шета. КАКО У ЕВРОПУ ДОЛАЗИ ПРОЛЕЋЕ По Европи Снег се топи И кишница С црепа шкропи. Пљушти ко зна Где, откада, Пре Поклада.
Гле ветра, луде машине За подизање прашине. ВЕТРОВА МУЗИКА У пролеће кроз шуму, у јесен жутом долином, У подераном капуту, пролази, с виолином.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
У јесен и зими тих ситних ларви сасвим нестаје, јер су се оне, рођене у пролеће, дотле већ успеле на висину до 50 метара над морском површином И одатле морским струјама биле разнесене у разним
Допирање јегуљица до европских морских обала и улажење у масама у слатке воде бива сваке године зими и у пролеће. Милиони ситних јегуљица хитају тада узводно, искоришћујући и најмање поточиће, каналиће и барице, па чак и житко
А тај лов је најбогатији у пролеће, при тамним и бурним ноћима. Француски рибари, н. пр. на ушћу Шаранте или Жиронде у Атлантски Океан хватају их при
Зими се зарије у блато, где у летаргичном сну очекује пролеће. За време прве зиме после прекоокеанског путовања свака је слатка вода у вези са океаном већ примила свој део
Он путује заједно са трансгресивном водом тражећи непрестано такву температуру, не излазећи никако ван таквих вода. У пролеће, после мрестења, он се налази на пучини Марока и Гибралтара; у мају, заједно са трансгресивном водом, доспева на
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
— Пролиће се тада, као бујне кише, Стидљиви шапати у блаженој тами, И речи из којих пролеће мирише... СЕТНА ПЕСМА Дошло је време кад нам коса седи, И наша чула постепено грубе.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ја сам снио што нијесам нигда (мило ми је за моје оружје): ноћас на сан Обилић пролеће преко равна Поља Цетинскога на бијела хата кâ на вилу; ох, диван ли, Боже драги, бјеше!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ПЕЈЗАЖИ 20 У КОЛЕВЦИ СНА 21 ЈУЛСКО ВЕЧЕ 23 СВЕТКОВИНА 25 ЊЕН ОДЛАЗАК 28 СА СВОЈИМА 30 СЕНКЕ 37 ТИШИНА 38 БОЛЕСНО ПРОЛЕЋЕ 40 ПУТ 42 ЖЕНА 44 КАРИКАТУРЕ 46 РЕЗИГНАЦИЈА 50 НЕИЗБЕЖНОСТ 52 МРТВИ ПЛАМЕНОВИ 53 СВУДА ЈЕСЕН 60 ВАТРЕ
наше моћне реке; Наше горе да хучно роморе Као нада коју срце тражи У слутњама којих нема више; Ветар дува, пролеће мирише... Наше душе наши су пејзажи.
Висине бледе ћуте, Јесењи сумрак рâни; Листови свели жуте. Лепи, несрећни дани. БОЛЕСНО ПРОЛЕЋЕ Нестало, наједном, зиме даха злога, Пролистале гране сваког младог шиба; Цвет осуо круне новог, белог глога,
злога, Пролистале гране сваког младог шиба; Цвет осуо круне новог, белог глога, Ветрић свежу траву милује и гиба. Пролеће, пуно боја, пуно сјаја, Осмејака, нада, чезнућа и снóва, Дошло за добом сплина, уздисаја, С тицама, преко мора и
У мрком, муклом, црном саркофагу, Без љубави и пролећа што вара; Саранио сам своју добру драгу, А није знало пролеће љубавно, Честице спомена у коме трепере, Понос и младост закопани давно Без сени среће и без благе вере.
А није знало пролеће љубавно За сне без ноћи и ноћи без снова, За сне у којим сијала је она, Вечерња звезда несрећних духова; И није
Стари се дани са нама не мире, И агонија прошлости се види. ПАДА ЦВЕЋЕ Усплахирено цвеће ветар нише... Пролеће. Сунчан и насмејан дан.
ПАДА ЦВЕЋЕ Усплахирено цвеће ветар нише... Пролеће. Сунчан и насмејан дан. Пролеће жудњом и насладом дише, И пирка ветрић миришљав и знан; Разноси врелим зраком зоре сјај, Разноси мирис, успомена
И блешти младост и живота бај; А ветар с пута дигне трошни прах, Да нам допуни пролеће. У тај Заношљив тренут године и снóва Ја сам волео, срећан био, знам; Исти је био врућ пролећа дах, Исти је
А оно замири Што му пролеће још узима дах, Тужно замири... У овакав дан Ја сам волео; и сећам се сад, Када је душу притиснуо јад, Сећам се на
А ујутро, свуда, прозори и врата – док пролеће ново мирисаше миром — Свих колеба, кућа, срца, казамата, Отворени беху радосно и широм.
Доста нас је црна разједала влага! Пролеће гледам преко поља, воде, Где пролази, носи покрај мога прага, Нов живот, к’о војске заставу слободе.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
могу да буду и поетске лепоте (Оденуо се као гора листом, Нагиздала се као ливада о Петрову-дне, Оправио се као липа у пролеће, Чиста пшеница као да је голуб зрно по зрно бирао, Господски иде као патка по дубоком виру итд.
Ођевен као цвијет. Ођео се као каћун. Окитио се као гора листом. Оправио се као липа у пролеће. Оста један као пањ у лазину. Порастао као конопља. Пун беседе као шипак зрна.
Згрчио се као јеж. Здрав као јелен из горе. Изгубљен као брав у туђем крду. Изишао као мара (у пролеће) на сунце. Иде као гуска у маглу. Какоће као кока на сједалу. Као да је голуб зрно по зрно бирао.
— Тко тражи пуно пријатеља, находи мало. — Држ’ се нова пута и стара пријатеља. О ДРУШТВУ — Једна ласта не чини пролеће. — Сам човек никуд пристао. — Сама рука мртвој друга. — Човјек је сам као дуб посјечен.
(Зној) 43 — Они прели, они ткали; они ваздан, јадни, голи? (Прсти на руци) 44 — Пролеће јато голубова златнијех кљунова, дрвених репова?
(Дрен и дрењине) 202 — Сто орла на једну ногу седе? (Купина) 203 — Уже вола родило? (Тиква на врежи) 204 — У пролеће те одмарам, лети те хладим, с јесени те храним, а зими те грејем? (Дрво) 205 — Црвено, малено, цара од коња скида?
Један синак цвијеће носи, други жито вуче; шћерца винце точи, а мајка воду лијева? (Четири годишња доба: пролеће, лето, јесен и зима) 225 — Крава риче иза Дубровника, теле риче иза Шибеника?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
земља са свим шта се на њој види, воздух, облаци, ветрови, молније и грмљавина, вода и све што се у њој движе, пролеће, лето, јесен и зима, свако диханије и свако створење до најмањег мравка и мушице.
Нека говори ко што [х]оће, ја ћу постити те постити. Прође то лето и зима. На пролеће постригу ме и даду ми моје пожељено име Доситеј. Како сам тај пост провео, мучно ће ко веровати.
свештеника, покажу ми велики друм преко Велебита, пођем и сам покрај Светога Микуле, преко планине, пут Лике и Крбаве. Пролеће, красота време! Све певајући да се горе и долине разлежу!
Мој добри и љубими Теодосије Карлов|чанин, и он се ту мора инатити. Ту проведем јесен и зиму, а на пролеће пођем опет на море за прећи у остров Патмос, чујући да се онде предаје јелински језик.
Сви славуји у Аугартену у пролеће, и кад бих ја сâм ту био, певали би колико да су највећа господа у њему. Шенбрун, наши[х] богопрослављени[х] и
У почетку овога писма рекао сам да смо ми људи као лишће: у пролеће се рађамо, а у јесен зрелости спадамо. Ово се, дакле, не говори толико за Марију и Јованку.
Не иштем никакве плаће; обештам се бити с њим сву зиму, само из Ливорна да ме отправи на пролеће у Цариград, гди знам да се францески и [и]талијански језици, навластито кад и[х] ко с греческим уме предавати језиком,
Већ пролеће тихо и лепо, за мореплаваније најлепше, но нами се Мучно растати. Али што мора бити, то ваља да буде. Нађе се | корабаљ
На друго пролеће пређем с ученици моји к њему у Роман. Како сам овде оно блажено пролеће и лето провео, описати није ми возможно.
На друго пролеће пређем с ученици моји к њему у Роман. Како сам овде оно блажено пролеће и лето провео, описати није ми возможно. К јесени полазе трговци за Лајпсик, а ја имам близу триста дуката!
Наумивши, дакле, штогод издати, на пролеће пређем заједно с моји младићи у Лајпсик, будући да ту и штампа славенска имаде, гди се, и за исту Росију, неке књиге
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не жути се и не надима пшеница као кад у пролеће Морава надође: то и није пшеница; то је ситан дивљи јечам пун беле паламиде и плаве женетрге.
Као што рекох, ти ћеш бити богат, уз то ћеш се и богатом девојком оженити, јер се дукати, као оне црвене бубице у пролеће, хватају један за други.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А онда потече време као киша низ олук, али врабац се споро и тешко опорављао. Већ. је пролеће извлачило травке из земље кад је први пут залепршао крилима.
»Када ли ће порасти?« — питала се. Недеље и месеци су пролазили, поново пролеће као златна веверица скакутало по дворишту, а изданак никако да се дигне од земље.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У малом парку испред Дома ЈНА, под кестеновима који увек, осим у пролеће, орону и од испарења улице и од равнодушности пролазника, уз свој споменик, стоји Васа Чарапић.
Тврдоглави Узун на то не пристане а газда га остави на миру. Али у пролеће 1804. године, после сече српских кнезова а пред погибију дахија, све се промени.
Узун Мирко Апостоловић је био стар, небо је било бело као у пролеће 1804, кад су, истим путем, поред Мехмедовог дућана, пашини момци гонили камиле на испашу.
Отуда се догодило да је, у пролеће 1815. године, када се Милош Обреновић, једва, избавио из Београда и дошао на договор о почетку новог устанка у
Тада је изговорио речи које су постале чувене: да нико од њих није дошао да се врати, него да погине. (Тако је, у пролеће 1815.
Тако је полако сазревао за учење. Морало је бити пролеће јеп је дечак, шћућурен у свом мраку, одједном осетио како га додирује нешто меко и опоро у исти мах: миловало га је и
Стигла је 1815. година и млади Вук је дошао да чује остарелог Вишњића. Над Сремом је пролазило пролеће, мирисале су свеже влати, тамо преко, на другој обали Саве, харало је зло и припремала се нова буна а свако преподне,
У олујним небесима и бесном мору, на пример, онда код Коринта у пролеће 1768, кад се лађа којом је путовао, двадесет дана и ноћи, без престанка, љуљала и никако није могла да исплови за Крф.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
264 ЦXXXВИИИ ПО ЗИМИ 265 ЦXXXИX ТРИЈУМФ ВЕНЕРЕ 266 ЦXЛ ПРЕД КРАЈ ЛЕТА 268 ЦXЛИ ПРОЛЕЋЕ 269 ЦXЛИИ МЕНАДА 271 ЦXЛИИИ САН ВУКА МАНДУШИЋА 272 ЦXЛИВ МУЗИЧКЕ ВИЗИЈЕ 277 ЦXЛВ НОЋУ 278 ЦXЛВИ РАСКЛАПА ЗОРА...
“ Ој, не знам је тешит', Срце ми је стена, Лепше ли је теши Другарица њена, То румено чедо, Мелем наших рана, То пролеће живо Сред јесењих дана, Ох, румено чедо, Пролеће и цвеће, Знаш ли ону песму: „Ој пелен пеленче!
ли је теши Другарица њена, То румено чедо, Мелем наших рана, То пролеће живо Сред јесењих дана, Ох, румено чедо, Пролеће и цвеће, Знаш ли ону песму: „Ој пелен пеленче!
мори, Срце ми се кида; Реци твојој друзи Ох, не реци, ћути, Не знам ни сам шта је Што ми душу мути Ај, румено чедо, Пролеће и цвеће, Ја знам ону песму: „Ој пелен пеленче!
“ Гладећ' косу са чела јој врела, Смишљам шта би радо чути хтела. Што ј' најлепше, радо бих јој низ'о: „Видиш, душо, пролеће је близо“ А њој свану: - „Пролеће је близо.
Што ј' најлепше, радо бих јој низ'о: „Видиш, душо, пролеће је близо“ А њој свану: - „Пролеће је близо.“ „Небо ће се заблистати блистом, Гора ће се заоденут' листом, Сунце синут' како није давно“ Одазва се: -
се на равној ружи Расцвета први цвет, А лептир полете бели Да први куша лет, У врту смо се срели, Где јарко сунце сја, Пролеће, ти и ја. Лептир љубавно ружи Шапће, и око ње кружи, Мирисни љуби цвет.
У цветном замноме рају, Без мисли за други свет, У безбрижном загрљају, Идемо друга три: Пролеће, ја и ти. Ал' кад жарко лето дође, И младост ружу прође, Повије главу цвет; Љубави лептир се мане, И малакше му
сам Бог свети зна! Пролеће, ти, и ја. М. Ђурчин ЦXXXВИ У „БЕЧКОЈ ШУМИ“ Свеже је и ведро јутро К'о почетак лепе приче; И по грању и по
Св. Стефановић ЦXЛИ ПРОЛЕЋЕ Мирише земља сочна, свежа, једра. Све клија, пупи; свуд струјање, врење. Чисто се види где земљи из недра Живот, кроз
Како однекуд звони... звони... звони?... В. Илић Млађи ЦЛИВ НА БУНАРУ У ведри дан што наговештава пролеће Друмом широким ишли смо покрај ливада, И са клицима обесне, детињске среће Здравили пастире младе и њихна стада.
Попа, Васко - КОРА
поглед У станац камен претворен Пустиња румена Али све што у њу доспе Смислом пропупи Надом процвета Пролеће изузетно Или благодатна опсена У ОСМЕХУ У углу усана Појавио се златан зрак Таласи сањаре У шипражју
крају света КЕСТЕН Улица му пропије Све зелене новчанице Пиштаљке звонцад и трубе У крошњи му гнезда свијају Пролеће му прсте креше Живи од пустоловина Својих недостижних корена И од дивних успомена На изненадне ноћи Кад нестане из
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
ДЕМОКРИТОС Било је то, ако се не варам, године 397 пре нове ере, претпоследњег дана месеца априла. У те дана је пролеће као што знам из властитог искуства, лепше но у којегод било друго његово доба, а боравак на обалама Тракије
Он се обазре на све стране. Куд погледа, виде свежу траву и шарено цвеће. И земља и ваздух мирисаху на пролеће. „Та то пролеће разгони моју тугу!
Куд погледа, виде свежу траву и шарено цвеће. И земља и ваздух мирисаху на пролеће. „Та то пролеће разгони моју тугу!“ Погледа још једном око себе и виде свугде, и кроз траву и кроз џбуње, рушевине, но ни то га не
Истина, ове грађевине леже у рушевинама, али њихови облици, слични бесмртним идејама, живе даље у новим здањима. Пролеће, не оно обично свакогодишње, већ оно велико, епохално, грануло је човечанству после вековног зимског сна; оно загрева
Још је чудније што је он тај свој проналазак бацио у запећак и обазрео се на другу страну. Већ у пролеће године 1666 бавио се сасвим другим питањима.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Изгледало је: као да пролеће буди живот само ради мртвих и да живи друге дужности и не познају већ да убијају и да плачу.
Колико ми се пута, пошто бих угасио свећу и умирио се, учинило да осећам чудне шумове и видим како њена бледа сенка пролеће преко оних безбројних крстића и звездица што их је некад, данима и ноћима, њен пажљиви поглед миловао, упијао, грлио и
Сутрадан била је недеља. Пролеће је дисало плућима пуним рајскога мириса. И са ливада је пирила мирисна свежина, и свилени ваздух је подрхтавао.
И не само они, него као и све остало, чудно почиње да нестаје, пролеће негде, губи се, бежи, ношено необичним некаквим ветром који све вртоглаво односи.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
нотама, о прихватању војног буџета пер ассламатионем, простро сам на клупу пода се (јер земља је још влажна, а пролеће зна каткад бити засједно!). То ћу прочитати вечерас, пред спавање.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ја нисам научила да радим. — Лако је за новац. Него би ли ти пристала да те на пролеће одведем у моју варош, да живиш, море, кâ бубрег у лоју? А ја бих ти долазио сваки други трећи дан.
Где си, лисната зелена горо ! Камо те, врело и топло сунце!... Хајдук вас се зажелео!... XXИИИ Пролеће је; светло, весело, живо пролеће...
Камо те, врело и топло сунце!... Хајдук вас се зажелео!... XXИИИ Пролеће је; светло, весело, живо пролеће... Гора се развила, па се њено нежно, зелено, младо лишће прелива под топлом и јасном слетлошћу сунчевом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
најстаријег сина, па му рече: — А бе, синко, узми пет стотина брава оваца, па да их целу зиму чуваш, храниш, а на пролеће толико исто да ми на двор дотераш. Не учиниш ли то, ниси мој син; нећу ти дати од имања ни копчу.
— И ту јој поприча како га је отац отерао, како му ни пара ни сена није дао, и како му на пролеће мора сву стоку живу да врати. — Е лудо моја, па то је ласно, — рече му девојка.
Ја ћу да те научим. Сиђи ти у село, па узимај паре под фајду, на толике овце сваки ће да ти да. Исхрани стоку, а на пролеће ће ти стићи јагањци и вуна. Вуну острижи те продај и плати сено, а јагањце дај те узми паре, а овце пак отерај дома.
Чобанин послуша, и учини све тако како му је девојка казала. Кад беше на пролеће, син отера пет стотина брава оваца и донесе још двеста жутица готових пара.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ДАНИ 212 ПРОЛЕЋНА ПЕСМА 214 ПЕТ ПЕСАМА 217 КРВ И ДОБРОТА 219 НАРАШТАЈ ГРОБОВА И СУ3А 222 ПРОЛЕЋЕ 1915.
ОНА, И ЊОЈ Тамо где зима и лето, пролеће и јесен влада, Где човек живи у борби са људима и самим собом, Где безазлена невиност вечито пати и страда, Ветар
Ја не познајем сад ни она доба Кад устајаху духови из гроба. Истина, ја знам да све суве гране Пролеће некад грлило је холо; Истина, ја знам и за оне дане Кад сам се над'о, осећао, вол'о У помрчини, на долини јада, Под
Ил' то корача дух пропале среће, Пропалих мисли, напора и снова, Као опело за мртво пролеће, Као залазак сунца и брегова, Као коб моја да заборав сплеће?
Још нам срца крију измирење, спас И љубав што прашта и јаде односи К'о пролеће зиму, као мир талас. И док руке срећне станују у коси, И док глава сања уз лице и груд, Ми нећемо чути ветар што све
Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад И те очи, и ту љубав, и тај пут среће; Њене очи, њено лице, њено пролеће У сну видим, али не знам што не видим сад.
Што судбина крије буктињу слободе? Велико пролеће кад ће да се јави? С Дунава и Дрине, Тимока, Вардара, Кад ће у бој поћи наше моћне чете, Да униште једном име
Ал' земљи ће сунце весело да гране, Мај ће ведар ићи, пробудиће гору: Њој промена носи пролеће и зору; Једва чекам вече да и мени сване. 1904. КАКО МИ ЈЕ...
У срцу ће бити измирење, спас И љубав што прашта и што јаде носи К'о пролеће зиму, као мир талас. И док руке срећне станују у коси, И док глава сања уз лице и груд, Ми нећемо чути ветар што све
Долази доба рада и среће Уз цвркут шева, кликтање рода; Долази данас ведро пролеће К'о стари весник светлих слобода, Долази доба рада и среће.
1914. ПРОЛЕЋЕ 1915. ГОДИНЕ Опет нам је земља тешка к'о тамница, Помрчина густа насред груди лежи. И варош и вода, брдо и равница
Двориштем су кратке и дубоке стазе, Непомичне сенке, и душа пустиње: Као да чувари невидљиви пазе Да их не посети пролеће и иње.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Пошто се из дана у дан ништа није мењало, решио сам да томе станем на крај и коначно сам успео у томе. У пролеће 1884. све разлике су усклађене, постројење је формално прихваћено и ја сам се вратио у Париз са пријатним предосећајем.
Прве задовољавајуће резултате добио сам у пролеће наредне године када сам помоћу свог калема остварио напон од око милион волти.
сам да изађем из лабораторије и пошто сам окончао припреме за подизање станице за бежично емитовање, отпутовао сам у пролеће 1899. године у Колорадо, где сам се задржао дуже од годину дана.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Он је свуда највернији и најважнији слуга српског сељака, а нај више у Банату Он пооре све њиве у пролеће, он превезе сазрело жито са далеких плодних пола на сеоска гувна, када дође време жетви.
Судбина ми је, међутим, одредила други ток. Историја Баната забележила је један велики догађај у рано пролеће 1872. године, у пролеће које је дошло иза оног Божића када су се мој отац и моја мајка сагласили да се не слажу око
Историја Баната забележила је један велики догађај у рано пролеће 1872. године, у пролеће које је дошло иза оног Божића када су се мој отац и моја мајка сагласили да се не слажу око предлога да пођем у Праг.
Радост живота осећао сам дању на пољима пуним свежине у рано пролеће, али увече све је било покварено верским проповедима г.
У другим земљама млади људи сањају о љубави у пролеће; у Војводини јесен замењује пролеће. Тада црквена звона не престају да објављују свадбе, а гајдаши и њихове веселе
У другим земљама млади људи сањају о љубави у пролеће; у Војводини јесен замењује пролеће. Тада црквена звона не престају да објављују свадбе, а гајдаши и њихове веселе мелодије не престају да узбуђују срца с
У другим земљама млади људи сањају о љубави у пролеће; у Војводини јесен замењује пролеће. Тада црквена звона не престају да објављују свадбе, а гајдаши и њихове веселе
У другим земљама млади људи сањају о љубави у пролеће; у Војводини јесен замењује пролеће. Тада црквена звона не престају да објављују свадбе, а гајдаши и њихове веселе мелодије не престају да узбуђују срца с
Уверавала ме је да би ме опет бранила. - Бог шаље сунчеве зраке - рекла је - да би истопио лед и снег у рано пролеће и да би повратио у живот све што лежи беживотно у хладној гробници, у недрима мајке земље, смрзнуто леденим дахом зиме.
Овај рад завршио сам у рано пролеће и послао га Хелмхолцу који се тада налазио у Баден-Бадену. Одатле ми је стигао телеграм: “Ваши напори успешни,
Изложба коња у њујоршком Медисон сквер гардену у јесен 1897. године, и на Филаделфијској изложби коња у Висахикону, у пролеће 1898., донело јс велику славу Комету и Принсес Роузи, ждрепцима које сам обучавао осамнаест месеци.
које сам запажао, односило се на моје ждрепце, али је ипак мој лабораторијски асистент Кашман приметио у рано пролеће 1897. године да сам почео да говорим мало ведрије о неким старим лабораторијским проблемима.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
А Растко Петровић тај темпорални ослонац премешта на супротну страну: смешта га у пролеће. Тако се трајање почиње да одмерава према почетку годишњег обртаја (сунчевом успону), а не према његовоме крају
И неће бити да је случајно што Откровење почиње обраћањем пролећу: Да ли иронију или оснажење на живот нови, пролеће, сад ми доносиш?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Пук је из сремских и славонских села кренуо у пролеће 1744. године и преко данашње Мађарске, Аустрије и Немачке избио на Рајну, где су се налазиле сукобљене аустријска и
која се такође даје као засебан пасус и која се такође понавља, али са видљивим изменама: „Тако је, године 1744, у пролеће, Вук Исакович пошао на војну. 243 „Тако се 1745, у почетку лета, Вук Исакович вратио са војне.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Часови миља минуше, Радост и сладост протече, Па шта ти јадној остави Твој лаган драган, пролеће? Голу те нагу остави, И другу драгу обима, Пољупце своје расипа Гдегод међ’ антиподима.
Врати се драган раздраган, Заборави се све, И луда с лудом лудује Поново, кâ и пре. ЗИМА Слава теби, убаво пролеће! Теби венци, јер је твоје цвеће! Хвала лету, кад сунце завлада, Топло грли, а пружа и хлада!
»Стармали« 1888. ПРЕТПРОЛЕЋНА ПЕСМА Пролеће је веће близу И бистрији дани с њиме; Питаће нас: чиме сте се Занимали прошле зиме?
Зимње ј’ доба; — а гроб његов Под снегом је ево веће; Ал’ за мало, — дан за даном, Ослáвиће и пролеће: По гробу ће нићи трава, А по трави цвеће сија Што мирише као душа, Као душа најчистија; А у руци српској књига
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О неима пута којим би до мене могли доћи Ко пролеће које заборави да цвета сад лежим мртав на северу света Смрти љубоморна највећа моја ноћи!
О, опија ме ватра тако трезна Око твоје главе ко пролеће! Ко тебе није видео тај не зна Себе, ко тебе не виде тај неће Никуда стићи, јер бескрајан је пут.
Ко птицом исцели Понор пролећу безазленост преда. Ружом погрешно и нежније казана ватро, Пролеће прође и нико се не стиди Да преостале дане као будућност види, Коју прелетају гмизавци с птичјом маштом.
Ко поједе своје срце тај се дрзну Да песник буде пределу без памћења, Цвет недовршен кад пролеће већ прође. Свет ће спознати онај ко га мења. Слаби су позвани да постану вође.
Отвори семенку у којој нежно чами Заборављено пролеће. Отвори Камен што прећута звезде својој тами. Отвори пут птици, човеку и зори.
белу За потонули пламен у мају За потонули пламен у мају Сјај који себе не упозна Горким стварима благост врати И пролеће години.
је иста Загађена ватра у глави, бивша реч Будућу зору учи суровости БУДУЋНОСТ ВАТРЕ Сакрићу те у моју зиму Вечито пролеће залеђена зоро Сунце је твој непријатељ У име правде у име пустиње Сунце се окреће истина мења место Онима који остају
Петровић, Растко - АФРИКА
Одједном свет, оправљен, излази да се баци на јела са лармом и весељем деце. Једнодневно пролеће претворило се у лето. Вуије ми прича о каменом добу Африке, о њеним племенима, језику, биљкама, фауни и фосилима.
зеленилом, са својим кулама, тврђавама и зидовима, Рабат улази право у реку светлоплаву, отворену небу као какво пролеће. Са друге стране реке, иза простране равне и зецаљене сунцем плаже, варош Сале је по брежуљцима.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Па баш и да це одржимо до зиме, која вајда отуда? Хоћемо ли ми сами моћи на пролеће да обновимо борбу са прибраном Турском, ако нам ко не прискочи упомоћ? Не можемо. А ко ће нам прискочити у помоћ?
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
То румено чедо, Мелем наших рана, То пролеће живо Сред јесењих дана. Ох, румено чедо, Пролеће и цвеће, Знаш ли ону песму: „Ој, пелен-пеленче!
То румено чедо, Мелем наших рана, То пролеће живо Сред јесењих дана. Ох, румено чедо, Пролеће и цвеће, Знаш ли ону песму: „Ој, пелен-пеленче!
Реци твојој друзи — Ох, не реци, ћути, — Не знам ни сам шта је, Што ми душу мути. Ај, румено чедо, Пролеће и цвеће, Ја знам ону песму: „Ој, пелен-пеленче!
“ Гладећ’ косу са чела јој врела, Смишљам шта би радо чути хтела. Што ј’ најлепше радо бих јој низô: Видиш, душо, пролеће је близо. — А њој свану: „Пролеће је близо.
Што ј’ најлепше радо бих јој низô: Видиш, душо, пролеће је близо. — А њој свану: „Пролеће је близо.“ Небо ће се заблистати блистом, Гора ће се заоденут’ листом, Сунце синут’ како није давно, — Одазва се:
ІІІ Јуче чарах пролеће и цвеће, Да се по њем’ шеће; Будих горе, да зелен прихвате, И славује да се песме лате; Причах извор из вилиних
У сну, дабогме у сну, Дође ми моја драга, — У саломљеним грудма Разви се нова снага. И пролеће се засја У души мојој тијој, А заигра ми срце, И почех певати јој.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Драгиша махну главом. — Страшно!... Из дана у дан топимо се као снег у пролеће. Вратио се Војин. — Ти ниси ништа причао?... Посилни, дај ону флашу са коњаком. Где смо стали?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Веје ветар, веје И жељу ми греје Као сунце мајско. Биље красно, рајско, Кад пролеће дија И цвеће избија. О веј, ветре сладак!
Захарија Орфелин МЕЛОДИЈА К ПРОЛЕЋУ Дично време нам приходит, зима прогоњава се, что пролеће већ доходит, љето приближава се. Небо чисто нам јавља се. и свјетљеје издаје се. о златоје пролеће!
Небо чисто нам јавља се. и свјетљеје издаје се. о златоје пролеће! Живописци представљају у садику дјевицу, накићену нам издају и прејасну у лицу, вјенац цвјећа на јеј глави, држи
О златоје пролеће! Сунце јасно от низине милостиво грејући течет сада до висине хладност прогоњајући, радост љетну показујет, свјетлост
О златоје пролеће! Месец равно љепше сјаје, благословен биваја; плодам земним расти даје, зиму већ отпускаја, у поретку свому бива и
О златоје пролеће! Звјезде свјетлост топлу дајут све увесељавајући, вјетри јужни прохлаждајут љето показујући, и Деница ран' исходит, су
О златоје пролеће! По свем свјету свјетлост красна свјетло све јављајет еја; сунца, луне и звјезд јасна топлота нам дајет сја: земљу,
О Златоје пролеће! Јутром рано воздух красни, носећи се истиха, прохлаждава сав свјет јасни прерадосно излиха. Животнаја в њем играјут,
Животнаја в њем играјут, тим веселост нами дајут. О златоје пролеће! И у земљи твари мале, осетећи пролеће, све у радост они стале, скоро идут у цвеће.
Животнаја в њем играјут, тим веселост нами дајут. О златоје пролеће! И у земљи твари мале, осетећи пролеће, све у радост они стале, скоро идут у цвеће. Једним словом: све животно сказује се бит радосно. О Златоје пролеће!
Једним словом: све животно сказује се бит радосно. О Златоје пролеће! Дјејатељи ран' устајут, имајући охоту земљу плодну да дјелајут не сматрајући поту.
Птици из гњезд изљетајут, на луфт себе тихој дајут. О златоје пролеће! Поља красна радујут се имајућ зелењети, и све на њим' что насут се начину с весељети.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Јајце је вјечито, било пролеће, било љето, била јесен или зима, тужно, туробно и мрачно. Нигдје ведра и насмијана лица, нигдје жива и ватрена хода и
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
кула, звоно се занија, У цркви се чује молитвица тија, Ужегу се саме погашене свеће — Кроз немо двориште неки дух пролеће. На челу се бледом, где је круна сјала, Светитељска светлост дивно заблистала...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
3 Ми хорно, руку под руку; на срцу топло, шкрипи под ногама снег — земљом нам застрта свила. 4 Па пролеће над нама плаветна рашири крила; са тајне спаде скрама, сном букну у биљку клица, и заромори гора, и запева тица.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Што је лудо, што се не жени, што је не узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс и пролеће! Само код Стојанчетових што су јој као не бранили да одлази, а и код Младенових.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
л. (СЕЗ, 19, 20). Нарочиту моћ има б. л. који је проникао из главе прве змије коју у пролеће видимо (или: из змије коју убијемо пре Благовести, или у Међудневице). Ко такав струк б. л.
(СЕЗ, 41, № 166). В. л. има у бајањима и народној медицини важну улогу. Соком који л. пушта кад се у пролеће ореже (»лозина суза«) мажу жене и девојке косу, да би расла (Караџић, 3, 1901, 200; СЕЗ, 13, 1909, 413).
је пролетњи цвет пар еxцелленце, а Баба је божанство које се нарочито у пролеће манифестује (упор. »Бабу с јарцима«, из фебруара, Бабу Коризму, бабу из карневалских дана, в.
сматрати један поступак познатог српског јунака из првог устанка, Васе Чарапића: кад је он, хајдукујући, видео у пролеће на Авали први г. како је олистао, извадио је цванцик и даривао га (Милићевић, Кнежевина Србија, 75). Г.
»Дрем« се »предаје« и самом дрену, кад се у пролеће први пут угледа његов цвет (Софрић, 86), или на Ђурђевдан пре зоре: момци и девојке у три маха пењу се на д.
Ако жене угледају први пут у пролеће роду с главе, биће те године мало к. (ЗНЖОЈС, 7, 144). Кад се у селу Разгојни (лесковачко) појаве облаци с градом,
Тибер. ‹69›), тако се Срби, кад први пут у пролеће загрми, ките копривом (СЕЗ, 14, 332; 17, 169; 194); такође се, у том случају, и вериге ките к.
187). Кроз купину којој су оба краја урасла у земљу врши се магично провлачење: на Ђурђевдан пре сунца, или иначе у пролеће, провлаче се испод ње жетеоци и жетелице, да их не боле леђа кад жању (ЖСС, 119; Беговић, 242).
Она је и иначе цвеће са магичном снагом: ко први пут у пролеће види љ., треба да јој откине главу и поједе, па ће бити целе године млад и здрав (ЗНЖОЈС, 20, 44). Љ.
, ради плодности, помешају са с. које се сеје у пролеће (ГЕМ, 38, 1975, 172), а полаженик, такође ради плодности, обавља симболично сејање, просипајући кроз сито разно с.
»личи на човека с децом«, па је зато овде зову: расков с̓ с децу, али не расте осим у Заплању, где »се јавља само у пролеће и брзо је нестане« (СЕЗ, 70, 1958, 581 ид).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
За ложење ватре: чакмак, кремен и труд. Могу искрчити комадић земље у шуми и посејати на пролеће нешто усева. По кесицу семена пшенице, јечма, овса, ражи, паприке, грашка и боба.
Знао сам да ће изјахати и он и да је ово једини начин да га пратим а да ме не примети. Обнавља се Дадара као пролеће после дугих зимских мећава и лапавица. Ево га где чучи држећи коња за узду. Лишће је опало са жбуња а он листа.
Онда се могу, колико год хоће, златити у сунчана предвечерја, мотати и развлачити отегнуте слине магле, листати први у пролеће, расејавати по долини свој крупни, једри жир те уображене велможе међу дрвећем.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
10 ЉУБАВ 11 ЉЕЉО 13 ЉУБИЧИЦА 14 ДУХ ПРОШЛОСТИ 15 СЛУТЊА 16 НА ДРИНИ 18 ЈЕДНА НОЋ 19 ЖРТВА 21 ТИБУЛО 22 ПРОЛЕЋЕ 23 НА ВЕСЕЉУ 25 САН 30 НЕБЕСНИ ЗВУЦИ 33 ЈЕСЕН 35 ВЕЧЕ 36 ИСПОВЕСТ 37 ГРМ 43 ПЕСМА 44 ПОД ЉУПКИМ НЕБОМ...
ЗАВЕСЕ ТЕШКЕ) 108 НОЋНИ ГЛАСОВИ 109 НА МОРУ ЈЕГЕЈСКОМЕ 111 АРНАУТКА 113 ПЕТРАРКИ 114 У ПОЗНУ ЈЕСЕН 116 ПЕСНИК 117 У ПРОЛЕЋЕ 118 ДРУГУ 119 ЛЕЛЕК 120 ЧЕКАЊЕ 121 НА ГРОБУ ВОЈВОДЕ ДОЈЧИНА У СОЛУНУ 122 СВЕТИ САВА 124 (ВЕКОВИ СУ ПРОХУЈАЛИ...
Он љуби хладни кам. 1883. ПРОЛЕЋЕ Пролеће мило на земљу слази, И сунце здрави поља, брег, Студене зиме губе се трази. И копни снег.
Он љуби хладни кам. 1883. ПРОЛЕЋЕ Пролеће мило на земљу слази, И сунце здрави поља, брег, Студене зиме губе се трази. И копни снег.
У рано пролеће тамо сурови горштак се вере, Слушајућ срдите вале, што храшће столетно ломе; И смело, над понор нагнут, мајкину душицу
Ал' светли живи Крон, И с њиме, крај зрачног трона, у чистој, небесној правди Живеће вечно он. 1889. У ПРОЛЕЋЕ Премалеће кад засија, Зазелени тавна гора, Кад с пучине сињег мора Благи ветрић заћарлија: У те дане моја душа, Као
ноћас стигô од свештених страна, Где евлија свете провођаше дане: Где бисерни талас плавога Јордана Орошава стране. Пролеће је стигло. Више плаве реке Све његово друштво лелуја се ето... Они журно стижу од свештене Меке, И доводе лето.
2. Од капија тврдих Виндобоне града До обала цветних, где пролеће влада, Гроб до гроба лежи и сведочи јавно Да гинусмо славно. 3.
Бадава се молиш... са песмама својим... Рашчупан и страшан ја пред тобом стојим. 2. Већ је прошла зима и пролеће влада, На престолу седи плавоока Лада Природа се бујна из мртвила буди И зеленим плаштом заогрће груди.
Зар да буним радост што им тако личи, И са којом штедро пролеће се дичи? 4. Ето ту је агент што заљубљен ходи, Углађен и спреман по последњој моди, Одмерено, с пажњом, чак и руке
Зар да кварим радост, што им тако личи, И са којом штедро пролеће се дичи? 10. Ја нећу да певам... У најдубљем миру Покидаћу жице и разбићу лиру.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Зима ће покрити тај део видика белим покривачем, а пролеће персиским ћилимом, обојеним сочним зеленилом младе траве, протканим срмом расцветалих врба.
Са најлепшом лађом класичног доба старог века, ми ћемо на пут. Било је то, ако се не варам, у рано пролеће 219 године пре Христа.
У таквом расположењу упутих се на Калемегдан који лежи у близини Министарства. Ту је пролеће већ грануло и испунило ваздух својим мирисом, који се кроз грло завлачи до самог срца.
два пратиоца стигао на средњу станицу и да ће онде, са још оном двојицом коју је ту затекао, провести зиму да се у пролеће врате живи и здрави. Дође и пролеће, а од Вегенера и његових другова ни трага ни гласа.
Дође и пролеће, а од Вегенера и његових другова ни трага ни гласа. Морало се мислити на помоћну експедицију. Она је на брзу руку
И Африка се види јасно, преполовљена по свој својој дужини границом дана и ноћи. У Египту је грануло пролеће. Долина Нила зелени се, између жућкастих пешчаних мора.
онда се она бела капа око њеног пола рашири до пречника од неколико хиљада километара; а када на тој хемисфери гране пролеће, онда се она капица све више смањује, да се у доба лета сузи до стотога дела своје бивше површине, а каткад и више.
Ту, у нашој близини, лебди у простору једна планета, где свиће дан и пада ноћ, где после зиме гране пролеће; онде има - то се јасно разабире - мора и континената, воде и ваздуха. Онде има, ваљда, и живота.
Видели су мора, заливе, континенте, острва, плодне равнице, пустиње и оазе. Опазили су како се у пролеће оне равнице обоје сочним зеленилом, а Фламарион је својим очима сагледао пурпурно руменило јесењег лишћа.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ГРЧИЋ МИЛЕНКО, НЕСТАШНИ ДЕЧАЦИ 53 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, ТИЦЕ СЕЛИЦЕ 54 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, ТЕЖАКОВА ПЕСМА У ПРОЛЕЋЕ 55 ПЕТАР ДЕСПОТОВИЋ (ЧИКА ПЕРА), ВЕСЕЛОСТ 57 ПОДАЦИ О ПИСЦИМА 58 ХРОНОЛОГИЈА ПОЧЕТАКА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ (ОД
Његову песму „Мелодија к пролећу“, химну природи у којој читав свет радосним клицањем поздравља златно пролеће, убрајамо у сами почетак српске поезије за децу.
које свако показује на свој начин („зец у гори поиграва/ славуј дично поцркава…“), са рефренским ускликом „О златоје пролеће!“.
). Рефренски стих „У земљи је злато!“ у „Тежаковој песми у пролеће“ има васпитни карактер, док, са друге стране, разумевање немирне дечје природе у потпуности кореспондира са савременом
Зорана Опачић ПЕСМЕ МЕЛОДИЈА К ПРОЛЕЋУ ЗАХАРИЈЕ ОРФЕЛИН Дично време нам приходит, зима прогоњава се, што пролеће већ доходит, љето приближава се. Небо чисто нам јавља се. И светљеје издаје се. О златоје пролеће!
Небо чисто нам јавља се. И светљеје издаје се. О златоје пролеће! Живописци представљају у садику дјевицу, накићену нам издају и прејасну у лицу, вјенац цвјећа на јеј глави, држи
О златоје пролеће! Сунце јасно от низине милостиво грејући течет сада до висине хладност прогањајући, радост љетну показујет,
О златоје пролеће! Мјесец равно љепше сјаје, благословен биваја; плодам земним расти даје, зиму већ отпускаја, у поретку свом бива и
О златоје пролеће! Звјезде свјетлост топлу дајут све увесељавајући, вјетри јужни прохлаждајут љето показујући, и Деница ран' исходит,
О златоје пролеће! По свјем свјету свјетлост красна светло све јављајет сја; сунце, луна и звјезд јасна топлоту нам дајетсја: земљу,
О златоје пролеће! Јутром рано воздух красни, носећи се истиха, прехлаждава сав свјет јасни прерадосно излиха. Животнаја в њем играјут, т
Животнаја в њем играјут, тим веселост нами дајут. О златоје пролеће! И у земљи твари мале, осетећи пролеће, све у радост оне стале, скоро идут у цвеће.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Као камен је лежао Риста на њима. Прошла је година дана од Ристине осуде. Пролеће огрануло. Зелени се трава, зелени се река, сунце греје нежно као да милује.
Можда у њој севдах полако зори... сад је још дете, али даће Бог, запеваће једаред, донеће нам пролеће у кућу, кад одрасте...
Али то се све још може поправити. Хајдемо. Пролеће, и укрштени ветрови: млаки, хладни, топли, јаки, умерени, слаби. Тису не може човек да позна: гони енергичне и брзе
Било је пролеће; гробље уцветало од цвећа баштенског, али нарочито од уцвалих воћака. — Ево вам, под овом великом шљивом, то су гробови
опет у дубокој црнини, онако лепа и ретка... Усталасаће се онда, једаред годишње, свет у варошици... У пролеће, на Ђурђев дан, сунце, зеленило... Уочи тог дана велико бденије, пуно свештеника и народа у „Спидиној капели”...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« Приметити ваља да је нашој иројкињи својствено било брзо говорити, које мало промукле речи њене издаваше као кад у пролеће први пут издалека грми, а будући да предња два зуба није имала, зато није ни чудо да при овој грмљавини из уста њени
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Умирали су војници у масама, да им се ни имена нису могла побележити, потом све ређе, и кад је грануло пролеће, њихова лица била су помало румена, а очи сјајне. Једнога дана преместили су нас на супротни крај острва.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ко да то није понор! Човека. Али, где живи он од неколико љубазних речи Као од мало зрна лана; У пролеће му се душа дрветима лечи, У јесен је већ уморна и онда је сама.
Сад је пролеће, сакрите се, девојке! Незнано како клас ће браздом изнићи, Случајно сејач да засеје увојке. Хај, доба чежња и визија,
Хај, доба чежња и визија, младићи. Дивка на водама Мими Дединцу, другарски Пролеће, убави дечак Велеса, Чија су уста саздана за љубљење, даде да по срцима заплеса Расцветано воће и усамљено стење.
У мислима, све девојке оплођене Већ рађају јунаке, И ноге су јаке У сваке младе жене. Купало, убави деран, пролеће, Са звеком ратном и смехом у моје срце слеће деран.
Купало, Купало, Пролеће, Убави деране Велеса, Мој драги: обновљено љубљење, Расцветано воће, насмејано стење. У мислима сад свуда поздрављају
Купало, прекрасни несташко пролеће. Са звеком ратном и смехом у наша срца слеће. Чуј, драги, с Космаја трубе јече! Купало, прекрасни деран пролеће.
Са звеком ратном и смехом у наша срца слеће. Чуј, драги, с Космаја трубе јече! Купало, прекрасни деран пролеће. Јунош на водама Када се у срце усели пролеће, Младићи пред дивке капе бацише и поклонише се, Све се девице
Чуј, драги, с Космаја трубе јече! Купало, прекрасни деран пролеће. Јунош на водама Када се у срце усели пролеће, Младићи пред дивке капе бацише и поклонише се, Све се девице насмешише с олтара На грохотне трбухе жандара. О!
О! По грохотним трбусима жандара Изниче младо лишће и окруни их цвеће. Када се у срце усели пролеће, Младост се као ћилим пољем продужава, На рубу чијем девојче дивно спава: Ја крај ње милосно лежем, да је вежем Рукама
брега; И улицама као да диреци цветају, По горама косови као да певају, По пољима јунци да шетају, Кад се у срце усели пролеће: Тад веселом младежи свака бруји улица, На врх репа лавовскога букетић је ружица.
О пролеће дивотно, све са тебе полуди! Да л' верујеш, драга моја, да је страшно умрети, И да ли ћу тако лако срећу поднети?
Причекај док ноћ падне велика, ведра, Да тихом ноћи најзад покријемо недра И пролеће, које нам данас срца пробуди, Као кришка ће образ цуре да заруди, У невесте затегнути бедра: А позно у ноћ кад све
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Чинило се као да чекају избијање неког невидљивог звона, па да се јаве. Кад, наједном, као прасак скривене пушке пуче пролеће. Распали сунце по реци, поче да се топи лед.
Такве је, некад, и сам имао. Мислио Старац, премишљао шта да ради. Мисли су му као бумбари у пролеће зундарале. Коначно, смисли: поставиће Страшило. Нека се њише на ветру, нека разгони птице и дечаке.
Недељама и месецима доносио је болесној суседи хлеб и млеко, а када је дошло пролеће, она му је поклонила прекрасну жуту лопту. Сада та лопта бесмислено чучи под креветом, јер је ђубре прекрило игралишта.
Узалуд су дани летели! Већ је и земља зелену кошуљицу облачила, а облаци мирисали на пролеће: звоно је брујало. Није преостало ништа друго до да се бежи.
Како би им се раније као весницима пролеће, као старим пријатељима радовали! Како су им сада биле мрске! — Како право имају оне на дом који ја морам да напустим?
— трепери брезица лишћем смејући се а орах потиштено сагиње главу. Лепотица је бреза, сребрнаста у пролеће, златна у јесен, има права на мало дужи језик! Да није ње, онемео би од ћутања, оглувео од тишине.
Јесу ли недење или месеци пролазили, орах није знао. А када пролеће букну у крошњама дрвећа, изађе дрводеља из скровишта и пред зачуђеним очима суседа указа се столица какву још нико
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Мотика туче, и у голе прси Сухог тежака душа неба вије, И зној му купи... Одјекују врси — Пролеће пјева. Но док господ бдије И на свом топлом срцу земљу стиска, Ја видим како један црв се вије — Гмиже и пузи и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
), састајање у пролеће („Ђурђев данак — хајдучки саставак“) и растајање у јесен („Митров данак — хајдучки растанак“), победе и поразе.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
СРЕЋНУ ОБРИЧЕ 81 ЗДРАВИЦА ИИ 82 МОЛИТВА ЗА СЛУШАОЦЕ 84 ДАР ВОДЕ 85 ДАР ВОДЕ 86 ДРВЕЋЕ И ВЕТАР 87 ЛАЂА, ОРАО И ЗМИЈА 88 ПРОЛЕЋЕ 89 ГОДИШЊА ДОБА 90 ЦАРИЦА ПРОЛЕЋА 91 ОСВАЈАЊЕ УНУТРАШЊИХ ЖИТНИЦА 93 ПОЗИВ НА ЧИТАЊЕ 94 МУДРОСТ СЛУШАЊА 95 СВЕЋА ЈЕ
Ни орлу пута летећи испод неба. Ни пак змијиње стазе кад се превуче преко камена. ПРОЛЕЋЕ Ка неку мртвичину, зимну тугу смеће са себе свака прониклица земљана! Сва твар прозелењује, те пупча и гоји се.
Одело нам је вера с добропотеклом; седећ на хјерувимех, самозавијен с крпетинами на зими у јасла лежи. А на пролеће птичији глас у пустињи чуће се. Јоан претеча кано ластавица запојаће.
А на зимишта одлажаху у Ћизик. А на пролеће опет дохођаху бити се под град те тако има до седам година што врло ратоваху и многе своје галије потрошише и
да се не загаси. Маечак с телом нека се припне на дуд. Еда икоја ластавица са својом песмом пролеће добро чини? Ни пак једна је чрта земљомериоцу, ил' му морски пут једноме корабу и думенџији једном; доста их је с
Туђе вере ни куди ни хвали. У добро и послено доби ради и часом сади, да обереш зрело грожђе. У пролеће подижи се, да зими хузуриш. 1745. Буди господар твоме благу а не оно теби. Свачем крај има.
Што је год право, то је све и Богу по вољи му мило. Једно оставио, а друго не стигао. По зими знамо да се лепо пролеће указује, и по кавзи мир и љубљење се бива.
А зором рано, то је детињи живот. СТРАШНИ КРЧМАР Сами видимо да сваком ово време скоро проходи и тако то брзо пролеће и прха кано кад гладан орао на коју стрвину лети.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
се — преоблачити се прерипити — прескочити призортити — приморати прилегати — приличити прокај — покрај пролет — пролеће проџумбусати — разонодити се пуле — ждребе путине — ципеле пцетиште — псина пшешко — псеће ракли-сапун — мирисни