Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Варљиви свет старих илузија плави Стару башту нада што давно не листа; Крупно сунце сија у пролећној слави, У светлости што је, као некад, чиста.
И брзо ће опет мртво лишће лећи На постељу влажну, где се тужно трули, Сањати о прошлој и пролећној срећи, О сновима што се никад нису чули; А јади ће бити суровији, већи За сваког што сања, што живи и хули.