Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Дим је омотао пољану, али су хајдучке очи и кроз његову густину могле видети оне сенке што пролећу тамо-амо... — Хоћемо ли, харамбашо? — упита Заврзан. — Не... Само за мном!...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Гле, ја не видим ни крви у образима људи. Као иза магловитог стакла, бледе и бескрвне, пролећу маске мимо мене, а рука, најбољега мога друга рука, као ледене ручице гвоздених врата, смрзла је и мртва.
Африка
Жуте, риђе вреже, бршљани и лијане дршћу од птица које кроз њих пролећу. Река се једнако цепа у рукаве, обљубљујући острва кроз чије нас густо биле љубопитљиво посматрају мајмуни.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Божич је решио да ту ручају. Предео, испод тог брдашца, био је благ и зелен, у пролећу, опкољен шумицама четинара и багремова.
у неком малом месту, крај Дунава, у Аустрији – месту, које је, према причању његове Ричулине, било врло лепо, у пролећу, кад јабуке цветају, још лепше, зими, у снегу. Још више је слушао о њеној матери, којој је кћи слала сву уштеду.
Кад је шест белаца, у истом магновењу, скочило увис, подвијених ногу, као да су јарци, у пролећу, кад овце замиришу. Јахачи на коњма, које је видео, нису за Исаковича били ништа нарочито, али коњи, ајгари, и кобиле
из његовог дотадањег живота, прелетали су у сећању тог човека, на том путу, као што слепи мишеви, увече, у Темишвару, пролећу. За тренут падају на лице, сенком својом, али без трага нестају.
Него да ухвати нешто, док још може, што ће остати за нама, овде, на земљи, у пролећу, видно и мило Сунцу, кад он буде био већ у гробу. Једном речју, Трифун је у Росији тражио само младо!
А он, без жене, бели удовац, отац шесторо, радио споразумно. Прво треба кажњавати смрћу. А друго дође, као кишица у пролећу – нико не зна како.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
То ју је избезумило. Сутрадан на часу говорила је о физици и пролећу више гледајући кроз прозор него у разред. Лице јој је било пуно светлости и чинило се десетак година млађе.
Чуо сам бродове у сну, писак возова, шумно, дивно жуборење путовања, у ствари. Затим сам видео како поред мене пролећу бандере, реке, врхови планина и усамљене куће, али ми је нешто, лудачки недостајало.
Црњански, Милош - Сеобе 1
ТАКО ДА ЈЕ МОГАО ДА СЕ ВРАТИ И ДА СЕ ПОЈАВИ, ПРИ УЛАЗУ У СЕЛО, НА ДРУМУ, НА ИСТОМ МЕСТУ, ГДЕ СЕ РАСЦВЕТАН ЈАВЉАО, У ПРОЛЕЋУ, ПРВИ БАГРЕМ 118 X БЕСКРАЈНИ, ПЛАВИ КРУГ. У ЊЕМУ, ЗВЕЗДА 129 СЕОБЕ И БЕСКРАЈНИ, ПЛАВИ КРУГ.
страх, празнине и обмане вечерње, мрак и луда привиђења госпоже Дафине, упропастили мир куће Аранђела Исаковича, у том пролећу што је, после тих задоцнелих и чудних мразева, синуло топло и необуздано.
ТАКО ДА ЈЕ МОГАО ДА СЕ ВРАТИ И ДА СЕ ПОЈАВИ, ПРИ УЛАЗУ У СЕЛО, НА ДРУМУ, НА ИСТОМ МЕСТУ, ГДЕ СЕ РАСЦВЕТАН ЈАВЉАО, У ПРОЛЕЋУ, ПРВИ БАГРЕМ Све до јесени, по славонским селима, није се чуло ништа о онима што одоше на војну.
Повратак са војне, цело то зимовање у Оберпфалцу, пут кроз Аустрију у кишовитом пролећу, долазак под Осек, све је то ипак, ма колико да је било мучно и тешко, прошло Вуку Исаковичу као сан.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ви више волите да пишете о природи уопште, о пролећу, о годишњим добима, а мање вас занимају појединости, издвојена збивања.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова. Тако је у школи још много пропатио од клевета, сумњало се почешће на њ за понеку изгубљену ствар, и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ 86. Свуд заједно они шећу Од весеља на весеље; Данци иду и пролећу, А за њима и недеље: Ето зиме на измаку, — Њина срећа ни за длаку. 87.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али ови, бога ти милог, појашу коње, па те и не извештавају, и тек видиш како само пролећу поред тебе. Зато, пази ноћас... још их има напред.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Та ја сам млада, лепа.... ја морам бити срећна !« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови
Љубица осећа да неће моћи данас ништа урадити. Мисли не могу да се зауставе на једном предмету, но само пролећу, увећавајући још више црву слутњу, која јој обузела душу.
Она опажа само како јој пролећу испред очију расцветале воћке, накривљено прошће, сухе гране на понеким шљивама, и иде, корача брзо и узбуђено, не
Гледа сумануто, иде механички, а кроз главу јој само пролећу некакве испрекидане мисли... »И Зорка остарела... Кажу не даје више млека, не тели се...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Љуби крпе као златну круну, а у осмеху крије толику забуну колико је нема у пролећу и мајци. Оче наш али син твој нема више моћи, да се у шталама на путу у ноћи ичем од смрти нада.
голим, и, над земљом овом, кроз коју Арно руди, пун звезда и зрака, мој се шапат слива, у измождене груди, јер се, у пролећу, све то опет збива, свуда, где ја волим. И, тако, без речи, дух ће мој све туђе смрти да залечи.
Небо што дише у високе, далеке тополе. То исто небо у пролећу, наднесено над мали живот мрава и буба. Као једно благо, материнско око. Небеса Словеније.
Над земљом више не мирише крин, у пролећу, оштар, блудан, женски. Расцветане воћке стискам на ребра, кроз ваздух благовештенски.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Само му пред очима пролећу неки светлаци и у мислима стоје само они, његови најмилији, који тамо негде у равном пољу на овој студени, можда леже
После сам почео да мислим, није вајде, мора се!... Али како да мислим ! Пред очима непрестано играју и пролећу неке црне лоптице, а глава штреца и завија, завија, завија... И осетих се самохран и немоћан као сухо дрво у пустињи...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ћути мрка шума борова у тами, И природа цела ћути. Ноћ се хвата. Нечујно пролећу задоцнела јата. А ми, као двоје сирочади, сами, У свежој тишини природе и ноћи Осећамо јасно, са тугом и стравом, Да
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Је ли им је вила на дар дала? Или им је ђаво дебело подвалио? Ко зна! Као што зиме предају поља пролећу, отац ј е сину, а дед унуку предавао вештину претварања дрвета у чипку, али се село од силног рада не заима.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Пукотине је нестало оног дана када је убила Петрију. Тај дан је био изванредан, пун меких осветљења под којима је, у пролећу, на свакој влати видна безазленост од буђења. У дому Обреновића, у Црнућу, припремао се излет на Рудник.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Мале кућице чувара пруге пролећу и најзад, не успоравајући нарочито, воз стаде. На перону јадно осветљене станице тискале се отрцане прилике
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ври у глави рој мисли, нејасних, тамних, црних... бруји и шушти то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати. Само пролећу као искре, понесене бесним ветром.... У темену нешто игра једначито, брзо по такту... игра и удара као дамари...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
И неће бити да је случајно што Откровење почиње обраћањем пролећу: Да ли иронију или оснажење на живот нови, пролеће, сад ми доносиш?
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
шта је природа, Не знаш шта је јестество, Тихо величество, Гди фауни оде, Гди се смеју роде, Гди травчица расте, И пролећу ласте, Там је услажденије, Там је восхиштеније. САРА: дакле, да дођемо к девојки. Би ли се приволели њу узети?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Биљка те мисли; мој ум се исели Смело у цвет који иронично гледа Лобању празну. Ко птицом исцели Понор пролећу безазленост преда.
Краков, Станислав - КРИЛА
Метак зазвижда високо. Неколико се рамена стресе. — Напред, напред... Са свих страна села трче људи. Пролећу улицама, јуре кроз дворишта, разваљују ограде, и избијају врата са кућа. Чутурице весело певају на мршавим куковима.
Петровић, Растко - АФРИКА
Жуте, риђе вреже, бршљани и лијане дршћу од птица које кроз њих пролећу. Река се једнако цепа у рукаве, обљубљујући острва кроз чије нас густо биле љубопитљиво посматрају мајмуни.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У подножју брда сакупили смо се. Звездана ноћ... Над нашим главама звизне понеки куршум, као да мушице пролећу поред нас. Ситно и безначајно. Објаснио сам људима: — Један за другим у правцу онога ћувика.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ЛЕСКОВЦА 1 ЗАХАРИЈА ОРФЕЛИН 22 ПЛАЧ СЕРБИЈИ 23 ТРЕНОДИЈА 29 МЕЛОДИЈА К ПРОЛЕЋУ 34 ЈОВАН РАЈИЋ 43 КАНТ 44 СЕРБЛИЈА 47 ЈОВАН АВАКУМОВИЋ 50 ПАШХАЛИЈА НОВАЈА 51 НЕПОЗНАТИ ПЕСНИЦИ 55 ТИСА СЕ МУТИ...
Захарија Орфелин МЕЛОДИЈА К ПРОЛЕЋУ Дично време нам приходит, зима прогоњава се, что пролеће већ доходит, љето приближава се. Небо чисто нам јавља се.
кићана, Кора јој је танана, Кошуљица лагана; Листак зелен листао, За вишњицом пристао: Меће на њу одећу, Ткану још о пролећу; Цветак бељан цватио, А чега се латио?
МЕЛОДИЈА К ПРОЛЕЋУ (стр. 44). Песма је штампана у засебној књижици, у Млецима, 1765. године; њен пуни наслов је: Мелодија к Пролећу коју
44). Песма је штампана у засебној књижици, у Млецима, 1765. године; њен пуни наслов је: Мелодија к Пролећу коју за 1765. љето сочинивши при желању многољетства всјем представљајет З. О. в Новом Садје.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ПЕРИОДА Садржај ПРЕДЗМАЈЕВСКИ ПЕРИОД У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ 2 ПЕСМЕ 9 ЗАХАРИЈЕ ОРФЕЛИН, МЕЛОДИЈА К ПРОЛЕЋУ 10 ЛУКА МИЛОВАНОВ, НА КЊИЖИЦУ ЗА НОВОЉЕТНИ ДАР 15 НИКАНОР ГРУЈИЋ, МАЈСКА ПЕСМА 16 ЈОВАН СУБОТИЋ, МАТИ ПЕВА
Његову песму „Мелодија к пролећу“, химну природи у којој читав свет радосним клицањем поздравља златно пролеће, убрајамо у сами почетак српске поезије
дитирамб мноштвом појединости представља све животне сфере (звезде, флорални свет, фауну и људе) како се буде и радују пролећу, често уз примену ономатопеја („…патка рано па па квичет/ и пачиће погледа/кукут тако ку ку вичет/свима радост без
Књижевно-историјски значај „Мелодије к пролећу“ је велики: „ова поема помера почетак српске поезије за децу дубоко у 18.
веку, али својом естетском вредношћу сопствену епоху вишеструко надилази. Зорана Опачић ПЕСМЕ МЕЛОДИЈА К ПРОЛЕЋУ ЗАХАРИЈЕ ОРФЕЛИН Дично време нам приходит, зима прогоњава се, што пролеће већ доходит, љето приближава се.
Гледа вазда умиљато, па им срећу снажи, у пролећу – среће доста, срећан – ко је тражи! ТИЦЕ СЕЛИЦЕ ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО Лет, лет, тичице мале! Лет, лет, лет!
Покреће 1765. Славеносербски магазин, први часопис Јужних Словена. Пише поезију („Мелодија к пролећу“, „Плач Сербии“ итд.), уџбенике за школе, издаје монографију Живот Петра Великог.
(Беч, бакар) 1765. Захарије Орфелин: Мелодија к пролећу 1783. Доситеј Обрадовић: Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића, нареченога у калуђерству Доситеја: њим истим
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Па му пролећу испред очију слике Рима, и он се узбуђује. Па онда мисли о својој несаници: — Око два по поноћи осетим неке сасвим
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
славу и путовања, за славу и путовања, са друма За корак једног детета, за покрет његов у ходу, А аероплани и птице пролећу кроз облак И цепају га ритмом дугих песама Крај Охридског језера и манастира светог Наума За мирни пут бескрајни и
облаци и зверови, И небеса и светлости, И жуђења и пакости, И све чежње и све цвеће, Све се, све се пробудило И пролећу поклонило, Косом земљу додирнуло, Видре капу одбацило, Купу меда испразнило: А све у славу младог срца и младих усана.