Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
стану говорити, страхота их је слушати шта они нису кадри рећи и исполнити, а кад се к делу дође, а оно: смућкај па проли. А Греци веле: Тресу се планине, родиће се миш.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Нисам, али ћу га убити!... Убићу га као што ћу и тебе сад!... Иван му обгрли колена. Он проли сузе, проли их као дете. — Станко!... Дете моје!... Сине моје!... Ја сам се с тобом шалио док си дете био!...
— Нисам, али ћу га убити!... Убићу га као што ћу и тебе сад!... Иван му обгрли колена. Он проли сузе, проли их као дете. — Станко!... Дете моје!... Сине моје!... Ја сам се с тобом шалио док си дете био!...
Полетеше као сиви соколи. За час их нестаде у редовима турским. И дотле се лила крв, али се сад проли. Наста забуна међу Турцима. Они изгубише памет... Што пође на шанац, то паде од зрна...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ове бесанице нове, растрзане, Чини ми се исте као стари боли; И све нове сузе што малочас проли, Кô сузе од јуче, кô сузе од лане.
Теодосије - ЖИТИЈА
А и он многе сузе проли за њега, јер га љубљаше као брата по јеванђељу, ко га је за својом трпезом толико хранио. Богомудри пак Сава ка
Љубазни у Господу целив један Другоме дадоше, и краљ проли многе сузе због растанка са оцем. Затим посла са светим благочастивоме краљу Стефану коње изабране и своје лично
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
А ти, брате, крока веселога, Кад туд минеш, де сети се тога, Па уздани, па сузицу проли, Цвет не дирај, веће ајде доли, Не кидај га, тако т' бога, брате, Друго цвеће тамо цвати за те, Ајд' ти тамо, а ја
“ Видје јаде Фатима дјевојка, Проли сузе низ бијело лице, Прихвати му пушку из деснице, Поможе му пушку напунити.
Борећа се за дом, за огњиште, Заш не проли крвцу на бојиште? Не би око сузама потекло, Не би грло јао мени! рекло Од големи, преголеми јада, Не би, брате,
“ Ни речи на то Миле не изусти, Већ само мало у чамац се спусти. Још проли до две, до три веле сузе, Па отуд нешто у наручје узе, Па из свог чамца тад на поље шетну, Па нешто доле на травицу
65. И сада је баш година, И ја силне проли сузе: Сећа с' драгог, што судбина Немило ми сретној узе, Док ми с' ваша изненада Не забели зора млада. 66.
70. За мајчицом, још кâ дете, И за оцем проли сузе. Тад ме друга срећа срете, Али судба и њу узе. Вас ми сада Вишњи даде, Да л' ће бити кô до саде?“ 71.
Ту Милету он огрли млада, Старини је и мило и тешко, Па га љуби у чело витешко, Јошта проли две големе сузе, Па ондака 'вако речцу узе: „Ох мој сине, знам ја оца твога, Оца твога, побратима свога...
За годином годиница прође, Глас менека тужан амо дође, Низа лице проли сузу тешку: Паде Огњан на пољу витешку! Ох, жâ ми је ...
Ал' Бог моме не слушао младе: Плаим кроком коњиц пољем краче, Па у гору зелену замаче. Проли Цвета ту сузу голему, Па с' окрете ка двору својему; Бог би дао, те са грђи јада Нигде никад не сузила млада.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' склопи крила, суза нам не носи, спомен је цветак што га суза роси! А Мирис што се по души проли, то су боли. Не гони боле, не гони, Јоле!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Док се са браћом змајеви изљуби проли се из њега три оке крви. Затим вечерају, па легну спавати, да се одморе. Мати змајева и змајеви уморни добро спаваше,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Монаси страсни голи се секли, крај буктиња страшни, и клекли у ћилим ваших тела што крв и миро проли на оштар шљунак, којим су боли и пекли ране колена прашних.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сердар је загрли и пољуби у чело. Под тијем топлим цјеливом, кога не бјеше осјетила, Бог зна откад, румен се проли по њеном жутом лицу, па та румен сађе и опточи јој врат. „Е бруке наше!“ рече она дижући се. „Да ово ко види?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Пушке плануше и крв се проли. Зачас, и међу првима, младе и младожење беху мртви, ваљаху се у својој младој крви. Је ли видео господин оно гробље
Ћипико, Иво - Приповетке
Сада њих двоје, крај голог огњишта, редом отпијају, а кад он, хтевши наћи штогод суварака да наложи, затетура и проли вино из чаше, вели му: — Сине ти се људски напи! Остави то мало у скленици старој, да се угреје... дуга је ноћ...
Краков, Станислав - КРИЛА
Нешто тешко лупи о кукове. Пуче. Мија се сруши ничице на земљу. Из пробијене чутурице ракија се проли. Мазге, које су чупкале осушену траву по камењару, искидале телефонску жицу. Са осматрачницом није било више везе.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сјајна мета на истоку У земљама бољег света Радивоја тавном оку Већ једанпут већ затрепта, — Он радости сузе проли. Ал’ још само брдо једно Мора прећи момче бедно! Надвладаше њега боли, Ах, па прећи не би вредно!...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И кад избледи твој осмех и очи И све се биће у сен Прошлог сточи И смешна буде суза што се проли И подсмех мноме проспе дах свевлашћа, Чућу, кô шумор набујалог храшћа, Куцањ твог младог срца које воли.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Свађа препуњена простачким псовкама, претвори се, на послетку, у дивљачку тучу, проли се и крв. „Одједном наста тајац. „Митрополит, митрополит!“ шапутало се од ува до ува.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Командант рече да ће овде бити наш логор, између маслина. Крупне кишне капи оросише земљу, а затим се проли бујица из облака. Склонисмо се испод маслина, али вода се цедила кроз растресите гране.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Оне могу бити од једнога стиха: „Кад ујутру јутро освануло“, „Све мислио, на једно смислио“, „Проли сузе низ господско лице“, „Земљи паде, пушци огањ даде“, „На зло га је место ударио“, „Ману сабљом, одсече му главу“,
Кад то зачу војвода Момчило, проли сузе низ јуначко лице, па одскочи од коња чилаша; трипут скочи, до града доскочи; али граду врата затворена, затворена
Кад то зачу слуга Голубане, проли сузе низ бијело лице, па одсједе од коња лабуда, узе госпу на бијеле руке, однесе је на танану кулу; ал' свом срцу
Кад то зачу царица Милица, проли сузе низ бијело лице, пак још пита Владету војводу: „Још ми кажи, кнежева војводо, кад си био на Косову равну, не виђе
Већ ти иди двору бијеломе, не крвави скута и рукава“. Кад девојка саслушала речи, проли сузе низ бијело лице, она оде свом бијелу двору кукајући из бијела грла: „Јао, јадна, уде ти сам среће!
Расрди се Краљевићу Марко, па довати ону кулу с вином, па удара царева чауша: прште купа а прште и глава, и проли се и крвца и вино.
Погледа га царе попријеко, па он проли сузе од очију: „Прођи ме се, хоџа Ћуприлићу! Јер помињеш Краљевића Марка? И кости су њему иструнуле: има пуно три
“ Кад то виђе Краљевићу Марко, проли сузе низ бијело лице: „Јаох мене до бога милога, ђе погубих од себе бољега!“ Па он Муси одсијече главу и баци је Шарцу
С ког си млада срећу изгубила? Ил’ са себе, ил’ са своје мајке, или са свог стара родитеља?“ Проли сузе Косовка девојка, па говори Краљевићу Марку: „Драги брато, делијо незнана, с себе срећу изгубила нисам, ни са
се над бунар, над воду, над водом је лице огледао, а кад Марко лице огледао, виђе Марко кад ће умријети; сузе проли, па је говорио: „Лажив св’јете, мој лијепи цв’јете! Л’јеп ти бјеше, ја замало ходах, та замало, три стотин’ година!
Онда кале коња одсједнуо, ла привати за делију Марка, ал' се Марко давно преставио. Проли сузе проигуман Васо, јер је њему врло жао Марка; отпаса му три ћемера блага, отпасује, себе припасује.
мајка, па свог сина познати не може, јер је Иван руво променио, променио руво и коњица, пак запишта као љута змија, проли сузе низ бијело лице, она трчи у дворове Ђурђу: „Јао Ђурђу, драги Господару, у зô час си Иву оправио, оправио да т’
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
твоју силу и нашу, и како си пређе у мору врејуштому језики из облака горућом каменом крупом потопила, тако и саде проли гњев сина твога и твој на језике који те не познају ни почитују!