Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пише ти Шаров, познаник Жућин, са Јапре, хладне воде. Док ово нижем, веруј ми, друже, проливам сузе вруће, хоћу да причам потанко, редом, како нам неста Жуће.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У месту пријатном, тихој пустињи, Гди славуји поју, шума зелени, У жалост погружен и света удаљен Сузе проливам. Уједињеније пита моју жалост, Нити серце моје зна за другу радост, Око мене сад сви предмети весели Са мном тугују.
ВАПАЈ У месту пријатном, тихој пустињи, Где славуји поју, шума зелени, У жалост погружен, од света одаљен Сузе проливам. На первом степену мога живота Жалост ме победі; и баш до гроба Ноће да ме прати, док ме преда смерти У руке хладне.
има једна строфа више, пета, која гласи: Ах, ја мати жалостна, у темни луг прибегла! Помоћи се лишавам, Грозне сузе проливам овде. Строфа четврта из 1841. год. постала је последња, шеста, у редакцији из год.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
неким разносач ме даде, Те по ручку девер читати ме стаде: „Сажаљевам случај који судба узе, С тобом и ја тужим и проливам сузе. Јер уместо среће, да кô сунце сијаш, Ти се данас, друже, у црно завијаш.