Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сто тридесјат љета Аки нека завеса Покриваше всегда Духа мојег очеса! Многократ плаках сја Слези проливаја, Богу Творцу молих сја Руки простираја: Виновниче созданиј'!
Лишена покоја Појдох во јазики, Проливаја слези; В чуждаго владики Дах сја в власт и стези: Иго возложиша На мја, и вопиша: Стан’ в работу нашу!