Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Знам из твоје вене да теку сва мора, Знам од твога даха да пролиста шума — А оста недозван на вапај свог створа: Срећа нашег срца и коб нашег ума.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Урнебесак: грозд-пијанка. Зри сећањем шљива ранка. Стањује се лоза иста: лист најави - не пролиста. Клецне Црква у колену: разапне се мрак о трему. Сентандреја - Васа Решпект. Давно беше - плусквамперфект.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
реци Обрисао га о скуте сунцородице Надвијене над торњевима Засадио сам очев штап У глину на обали Да мећу врбама пролиста Кренуо сам ка великој капији Отвореној нада мном у зениту Нисам знао спушта ли се бели град Из облака у мене Или ми