Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ко би ме год хотео слушати, казивао би[х] му од јутра до ноћи повести из пролога; гди би год мајстори и момци шили, ту би[х] ја ишао казивати казанија и житија различни[х] светаца; сваком би се
благодетељу ја нисам тада ништа друго могао видити него једног простака који није читао никаква казанија, ни пролога и који из преизлишне мирске и плотске љубави противи се моме спасенију, и сам, не будући свет, не да ни другом да се
Не читајући више пролога ни поученија, не имајући времена о овима ствар’ ма мислити, нити коме, што сам пре читао, казивати, јербо други момци,
Е, време златно, за вавек изгубљено! Из Сциле утечем, пак упаднем у Харивду, из пролога у житија! Сирото дете, бедна младост, до смрти непрежаљена! Но, онда ја сам мислио: ко је срећнији од мене?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
да је напослетку дошло до огледалског преокретања времена - што је у првој верзији био почетак (композициона улога пролога) у последњој је крај (композициона улога епилога).
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ах, кажи ми, ако сам ти мила!“ Тад говори Смиљанић Илија: „Чујеш мене, Маро Ђурковића! Пред нама је Пролога планина, пак знадеш ли, Маро Ђурковића, који су те сватови просили од Турака, драга душо моја?
Затим мало бјеше постајало, ал’ ево ти Смиљанић-Илије и он води кићене сватове, здраво прошли Пролога планину, јер им нису ништа учинили кад нејмаде лијепе ђевојке; муком иду кићени сватови: ни пјевају, нити
прогарити — реч нејасна значења, можда: запалити проз — кроз проигуман — бивши игуман проишао — прошао Пролог, Пролога — висораван у Босни, западно од Ливна прометивати — пребацивати пром’јенитн св’јетом — умрети прометнути се —