Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Наједаред се проломи да гора јекну: — Јелице!... Сад играј!... Последњи слог заглуши пуцањ из пиштоља, који се разлеже по лугу...
У том слатком заносу заборави и где је, и шта је учинио, и шта сад ради... Наједаред се нешто проломи над њим, нешто што му одјекну у души као гром небесни; нешто што га запрепасти и пренерази, што му прекиде тај лепи
Све би дрхтало само кад моје име чује... Све... У тај мах као да се нешто проломи. Страшан неки глас загрме: — Стој!... То беше изненада. Станко се трже и стаде као укопан. — Ко си ти?
Ником ни на крај памети да помисли; е, има бусија. Дођоше средини бусије... Као да се земља проломи. Један плотун порази Турке као гром. Стадоше као укопани... Станко се прибра. Као да му неко шану шта треба да ради...
Наједаред се нешто проломи... Изби бела бугија, па се онда зачу прасак. И то се деси у шанцу. — Шта ли је оно? — упиташе хајдуци.
Тобџија принесе витиљ и трешњевац рикну... Плотун му не даде ни издушити... Проломи се турска војска, али само за тренутак...
Могао си сваком лице сагледати. Кара-Ђорђе нареди те пуче и трећи топ... Пошто се грмљавина проломи, он погледа на онај густи честар лево... Наједаред затутњи нешто...
Наједаред, као да се небо проломи, пуче нешто. Он се трже и прекрсти... — Устај, побратиме, ево га! — виче Зека. — Кога? — упита он бунован.
— рече он скидајући капу. — Хвала ти кад нам шиљеш твоју милост у овом часу... Наједаред се нешто проломи. Они пренуше... Пољану пред шанцем притискао Турчин... — Мирно, соколови!... Само у месо гађајте!...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Збогом! — Ура! Ура! Урааа! — Пфиу, пфиу, пфиуууу... Онда се ова рика, као нека грмљавина, неизмерно ужасније проломи кад воз хукћући наиђе поред савског моста.
Убија ме ова језива смртоносна празнина самоће. Идем нема и слепа као утвара; па по некад дође да вичем па да се све проломи: у помоћ, у помоћ, у помоћ! И знај да си ти једини мој живот, да су све моје мисли твоје, да ћу полудети без тебе.
наш зној... раме уз раме, сложно... сутра на Божић у Дому... час је куцнуо... да грмне један једини крик, да се проломи страшна, очајна, гладна, узвишена реч: у акцију!
Црњански, Милош - Сеобе 1
У истом тренутку беше стигао и Беренклау, са она два заостала чамца, и кроз ноћ се проломи ритмичан урлик: Ма‑ри‑ја, Те‑ре‑зи‑ја.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
руке и закратко остаје нијем: нит је човјек шта украо, нит се тукао, а ето ти, опет, отисну се низ урвину камен, проломи се лед под ногама, гром пуче - тако нешто! и оде Ниџо, нестаде га.
Милићевић, Вук - Беспуће
Инжињер, држећи један велики кишобран међу кољенима, хркаше и љуљаше се тамо и овамо. А у Ирени се нешто проломи и она тихо зајеца и покри лице рукама. Дан пробијаше, а у даљини се магла утапала у Уни.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
руке и закратко остаје нијем: нит је човјек шта украо, нит се тукао, а ето ти, опет, отисну се низ урвину камен, проломи се лед под ногама, гром пуче — тако нешто! — и оде Ниџо, нестаде га. — А колико је зарадио, кукавељ?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
сенке; а живот бучи силом неповрата и гута дане као лиске губар, те пухор-добу пукну гробна врата, а помрчини проломи се дувар: да Први Ђорђе, подижући славу, на Другог Ђорђа стави живу главу.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Јаше малишан весела срца у седлу дрвењаку, пажљива Борка копитом кврцка каменом стазом у мраку. Одједном ноћни проломи мук вијање страшно — вук!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Поправник педесет два — зачу се артиљеријска команда. — Хиљаду шест стотина. Шкљоцну затварач и тресак проломи ваздух. Ехо се одби од брегова и сручи се као громовита грмљавина негде у јаругу...
Али у томе часу нешто свитну и проломи се страховити прасак. Војници скочише, питајући буновни: шта је. Одјекну још један плотун и из хиљаде грла се проломи:
Војници скочише, питајући буновни: шта је. Одјекну још један плотун и из хиљаде грла се проломи: „Ура, ура, ура!“ Онда учесташе појединачни пуцњи... Чује се нека ларма, као јауци, запомагање. И опет: „Ура, ура!“...
прогута пљувачку, затрепта очима. Као да прибира снагу, уздиже рамена, онда поздрави. Из његових груди се проломи крик: — Господине потпоручниче, мој је брат тамо. — Помоћник на његово место!
Злослутни и језиви шум... ужасни фијук, све језивији и страшнији. Ми сабисмо главе. Земља задрхта и проломи се урнебесни прасак. Слушамо још тупе ударе избачених бусенова... Лагано подигосмо главе и погледасмо ка отвору.
Уто се проломи страховита експлозија у равници пред нама. Огромни комади земље летели су у висину и напослетку остаде црн и густ стуб
Пуцни учесташе, и онда, као када олуја изненадно натера крупне капи на прозорска окна, одједном се усталаса фронт и проломи се пуцњава лудачком жестином. Потпоручник Алекса је и даље спавао... Да ли да га пробудим?
Тек наједном проломи се страховити тресак. Сви се унезверено погледаше, па се бацише на земљу. Неки потрчаше у задњи заклон. — Ето га!
— За први вод: три хиљаде пет стотина... за други: три хиљаде седам стотина! Г-ррру!... Ваздух се проломи. За овим други, трећи, четврти... Шрапнели парају ваздух, чује се неко пригушено хучање...
— По пет разорном!... Са савршеном тачношћу људи су руковали справама, топови су урликали... Наједном се проломи нешто иза топа, пунилац налете на нишанџију, земља засу топ и људе... Али наш задатак још није био извршен...
— Склоните Дамњана! Двојица дохватише леш без главе и таман га подигоше, кад се у близини проломи експлозија и комади земље полетеше изнад глава. — Убијте ме, браћо, убијте!
Пред нама сукну пламен, један, два,... четири, а у ушима нешто писну од страховитога треска, као да се брдо проломи. Несвесно затегох дизгине, док Груја протрча и викну да бежимо лево. Опустих дизгине, коњ опружи врат.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
И на балкону свога дома појави се седи државник, а громогласно: „Живео!“ проломи ваздух, и одјекну целим градом. На свима околним кућама зазвечаше прозори и на њима се појавише многе главе.
У име целе владе, у име целог народа, ја те поздрављам као спаситеља нашег, и кличем: живео! „Живео! Живео!” проломи се ваздух од усклика из хиљаде грла.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Тајац!... Одједном се кроз њену тишину проломи онај громовити глас великог звона, од кога се ваздух затресе, а људи, макар били у највећем послу, застану за тренутак
За њим осуше редом друго, треће, четврто... и опет се проломи кроз те разнолике сребрнасте звуке громовски глас петог звона. Ваљало је дуго звонити.
А може да се задржи уже на првом ударцу, и онда се одјек његов проломи изненада и таласа се дуго по ваздуху, док не стигне други ударац. Овако је поп Коста оглашен.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Под туђим именом је тамо становао... Проломи се гласина баба-Магде: „Ту ли си, гнусни казаново, У бекству пуне три декаде!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Мајка свих река већ поверова да јој је најмлађа кћи заборавила своју сулуду жељу, кад се једне ноћи проломи олуја. Као ватрене змије скакале су муње по небу, а громови сурвавали стење с планине.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А кад последњи удар огласи сводове хладне, Женски, очајни врисак проломи тишину нему; Коринтска Хетера лепа угледа свирача бледог И по степеницама светим безумно полете к њему.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А од пристаништа до Владичиног конака понова се захори, захуја и проломи: „Живели, живели, живели“ и млазеви цвећа сипаху на заставу која се појави и доведе узбуђење до врхунца.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Па, шта је било? — Ништа. Стојим ја, вели чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио. Ја онда, вели, 'нако жмурећки, бежи што боље могу, те једва жив дођох кући.
Као да то беше сигнал усамљеној и успаваној гори да оживи. Одједном се сва гора проломи од вике и пуцања. Куршуми стадоше да лете и звижде око њих и више њих, откидајући гране, које лако падаху пред ноге им.
Краков, Станислав - КРИЛА
Свако је осећао потребу да убија. Страх је био толико јак, да су сви постали јунаци. Одједном испод Чегана проломи се ватрени потоп. Шуме и јаруге оживеше, и стаде нешто кроз њих промицати. Светлуцали су бајонети и шлемови.
— Фу—грам. Проломи се ваздух за Душком. Одскочи, окрете се. Са гумастог дрвета падале су одсечене гранчице и лишће, а доле у плавом диму
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
То вам налаже част и то вам заповедам ја. Черњајев.« Док сам ја ово писао наједаред проломи се јак пуцањ на басамацима штаба. Черњајев застаде: — И овде граната! Видите је ли ко убијен.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тако је то трајало све до једанаест и тридесет. Дат је знак за јуриш. Из наших ровова проломи се снажно и громогласно: „Ура!“ Сећам се добро... Први је излетео неки наредник Иван, вичући: „За мном, браћо!
Сасвим изненада проломи се брза пушчана паљба. Митраљез као да завришта. Друга чета је прелазила. На реку се сручише разорне гранате хаубичких
Ваздух као да се проломи. У непријатељским рововима настаде нека ларма. Онда повикаше: „Уре! Уре!“ — бесомучно као да алаучу и појавише се на
„Здравствујте!“... „Ура!“ Шумор људских гласова приближава се са све већом жестином као талас трећак и наједном се проломи и око нас. У густим редовима наступала је руска пешадија.
Оштар пуцањ допире, да изгледа као да ми неко изнад главе пуца. Или се тек зачује звизак куршума. Негде пред нама проломи се страшна експлозија, да сам тренутно застао. — Не бојте се! — теши ме вођа. — Бугарски мерзер.
Хтео бих да креснем жижицу, али не знам докле допире светлост. Онда сам прилегао и слушам... Негде лево проломи се експлозија... Пушке праште овде, онде... Чује се фијук куршума. Како ли је онима на објавници?
— А-ха! — учини неко. — Пазите на њихово повлачење. Кроз ноћ блесну пламен и грмну експлозија. Друга... Онда се проломи отегнуто: Гр-р-р-р-р! као стотину громова. Гр-у! Гр-у! Ура! Ура! Гр-у! Ваздух се ускомеша. Одјекнуше планине и урвине.
Око нас запрпорише крупне кишне капи. Муња оштро севну, да нам засенуше очи, а из облака се проломи грмљавина. Отпоче пљусак. — Лакше подносим артиљеријску ватру него грмљавину — вели Ћирић.
А гребени планински, обасјани зрацима, изгледали су као насмејани... Као да се проломи ваздух. Пришли смо дурбинима. Стотинама сурих лоптица окитило је врхове Доброг Поља. Пристизале су нове.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Марички ветар главе коси, А смет колоне завејава, Челичне зиде мозак роси, А сам Вукашин васкрсава... Проломи зиде, Пркосни месец с мунаре скиде.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А када последњи удар огласи сводове хладне, Женски, очајни врисак проломи тишину нему; Коринтска хетера лепа угледа свирача бледог, И по степеницама светлим безумно полете к њему.
Гледећи пред собом, смућен, огњено и бурно вече, Прикупи конопце снажно, пропе се и онда клече, И звук се проломи с куле. У томе истоме часу Одзва се страшнији удар у сусрет овоме гласу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
И једнога дана, септембра месеца, као да се земља проломи. Ама на један мах. На простору од једнога километра падао је челик праисконским бесом, уз грмљавину, ријући сваку
Обле талпе на мосту заклопараше. Нешто језиво крцну, поче да пуцкета, мост као да застења, проломи се тресак и топ са запрегом сурва се у реку. Чу се доле ломатање. Неко застења. Ноћ је скривала изразе ужаса на лицу.
Онда настави тихо. — Таман сам устао и војник донео воду да се умијем, у том тренутку се ваздух проломи. И без моје команде, војници притрчаше топовима и заузеше своја места.
Пешадија је подилазила. У тачан минут прекинуо сам паљбу. Тада се проломи: „Ура, ура, ура!...“ Изненађени навалом, Бугари поскакаше. Застадоше, као да не верују.
Чује се неко хујање из ваздуха... Мускули задрхташе, а рукама покрисмо главу... Хук је све јачи... Гррр-у-у... проломи се негде у близини. Сваки хвали Бога што на њега није пала бомба. Али, ево, враћа се...
Страховита експлозија се проломи. Црни облак дима покуља, клупчајући се, а потом се развуче у тамну, непрозирну црну масу, која обави цео један брег.
Али несрећа никад не долази сама. Пред нама се указа провалија. Из груди се проломи страшан крик. А са свих страна јуре Бугари.
- Море, нека, где ћемо!... Ама само што рече... Ужасна експлозија проломи се над нашим главама. Мене у главу нешто тресну, као да ме неко удари ушицом од секире.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Његов заглушни тутањ још је брујао у главама дјечака, кад се земља проломи и стресе од страшне експлозије. Дјечаци попадаше као да их лупи некакав невидљив џиновски талас.
Он се све више појачавао, претвори се у прави урлик и најзад се посред Гаја проломи заглушна експлозија. Над устрепталу шуму суну гарав тумбас дима, земље, покиданих грана и лишћа.