Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Вели њему бијело Латинче: „Чекај мало, црни Бугарине, лоше су ми копље подметнули, док отидем да копље пром'јеним“. Пак побјеже преко поља равна, ал' повика Милош Војиновић: „Стани мало, бијело Латинче!
А немој се, тасте, препанути ни за твоју ђецу убринути. Ја ћу ђеци, мојим шуревима, хоћу њима рухо пром'јенити, а у турско рухо облачити: око главе бијеле кауке, а на плећи зелене доламе, а на ноге меневиш-чакшире, о
Л’јеп ти бјеше, ја замало ходах, та замало, три стотин’ година! Земан дође да св’јетом пром’јеним“. Па повади Краљевићу Марко, па повади сабљу од појаса, и он дође до коња Шарина, сабљом Шарцу осијече главу: да
ви тако немојте радити, него мене старца послушајте: ја сам гледô у нашем инџилу, ово наше дуго бити неће, него ће се пром’јенити царство; већ се, синко, подобрите раји: од харача раји отпустите, нек је харач кô што Мурат рече; прођите се
— бивши игуман проишао — прошао Пролог, Пролога — висораван у Босни, западно од Ливна прометивати — пребацивати пром’јенитн св’јетом — умрети прометнути се — претворити се проста чинити — ослободити простити — опростити протопоп —