Употреба речи промаћи у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Ту им беше жива згода, јер им ниједан Турчин што је у Босну или из Босне ишао, није могао промаћи. Кад је устанак букнуо, Зека Селаковић, познати под именом „Голи син Зека Буљубаша”, ту је имао свој стални стан са

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Дуге сам ноћне часове читао крај жишка. Ведро спуштам у рујну реку. Нада мном стражар мотри да л ће промаћи виле. На градски је улаз стао ветар са свитком вести за овај дан.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Не чини ли вам се да ће, крећући се по тој кружној путањи, та звезда небеских кола промаћи таман изнад површине мора, не заронивши се у њу.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Пажљивом проучаваоцу неће промаћи да већ код Илића, а у пуној мери код Ракића и Дучића, постоји нови вид синтаксе: изграђеније, еластичније, с

А одразило се и у два тумачења – Недићевом и Ђурићевом. Пажљивом читаоцу не може промаћи да колебање народног песника није случајно.

То језичко посредовање нарочито је важно за поезију. И друго, пажљивом филологу готово да није могло промаћи да се српски језик на прелазу из деветнаестог у двадесети век толико мењао, усавршавао, да смо после вуковскога добили

Када им пак са нове стране приђемо, нашој пажњи неће промаћи да се у четири наведена стиха сан на рубу пролећа, пре но што ново лето настане, узајамно пресликава са сном човечијим

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Пажљивоме читаоцу неће промаћи овај доста необичан опис мимике на Томчиноме лицу у приповеци Стари дани: усамљен седи у мраку иза куће, док из

Штавише, пажљивом читаоцу неће промаћи да се на више места час када чула замиру обликује као једна врста јунакове смрти, насупрот часу када су она сва

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Поставиће засједу на згодну мјесту и одатле осматрати. Ни птица му неће промаћи. Ушуљао се старина у шуму и кренуо напријед плашљиво се обзирући.

— Ни птица нам неће промаћи у село, а да је нас двоје не опазимо! — свечано обећа стари пољар и младићски завитла по ваздуху својим нераздвојним

— Оде мој Стриц и ја остадох сама. Да је тих дана одакле наишла читава непријатељска патрола, могла је неопажено промаћи поред Луње, растужена дјевојчица то не би опазила.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности