Употреба речи прометеј у књижевним делима


Африка

Чује се само: „Мусје, мусје, аржан, моа контан, мусје, мусје!“ У другој ћелији окован је сам Прометеј. То је један џин, на крпама и слами, разбацаној по каменоме поду, страшине косе и браде, огромних ноктију, погледа

по каменоме поду, страшине косе и браде, огромних ноктију, погледа који се не да описати, и блештавих насмејаних зуба. Прометеј. Диже се, савршено го, огроман, и у немогућности да се исправи.

Опуштених руку, иде ми у сусрет два корака, таман колико му допушта ланац који га вуче за трло. И пре човек–горило но Прометеј.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Д. 33 НА ПОНОСНОЈ ЛАЂИ 37 ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ 38 ВЕЧЕ 39 У СРЕМУ 40 ЕЈ, НЕСРЕЋО... 43 ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ! 45 ПРОМЕТЕЈ 47 КОЛО 51 РАЗГОВОР 54 ПАРИЗУ 58 МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ 66 МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ 67 ДИМ 68 ПОСТАНАК ПЕСМЕ 71 У

божје милости танко, штедљиво, као што владари на земљи колајне деле, колајне сјајне и речи лепе теби, ропски свете! ПРОМЕТЕЈ На камену високом прикован, у окову се поноси титан, поругљивим се баца погледом на Олимпос, на душмана му дом.

се златним куцају, од откуцаја горе пуцају, а човек бежи неда'нимице у гудуре, у мрачне станице; ал' не дршће Прометеј, не дршће титан на камену, на станцу прикован, већ оковима бије о стење, о стењу пршти сужно прстење, а из грла се ори

руке пехар испусти, од пехара се море запљушти те бурним валом гњева студена запљускује титану колена; — ал' не дршће Прометеј, не дршће титан, на камену, на станцу прикован! Из грла му се опет ори смеј, и опет дршће силни боже Зеј!

У титанину море мисли ври, узаврели му осећаји сви, ал' везан је Прометеј, везан је титан, на камену, на станцу прикован, те не мож' сила мисли врелије стеновито да чело прелије, да разаспе по

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост! И то већ није могао трпети и очима гледати. Нови Прометеј мораде донети светлости овоме народу који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Ноћу и дању, из тесне собе, одашиље громове На Романију, на Козару, на Ртањ и на Комове; Ко Зевс с Олимпа, ил Прометеј с кавкаске стене Шаље, у све кутке земље, правописне билтене, Опомињући народ (који купује сир и поврће А на његове

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

То је прометејство. У томе и јест смисао прометејства. По немогућности свог циља Прометеј и бива Прометеј. Немогућност посвећује његову борбу, неуспјех крунише његово дјело, једнако онако као што за добричине

То је прометејство. У томе и јест смисао прометејства. По немогућности свог циља Прометеј и бива Прометеј. Немогућност посвећује његову борбу, неуспјех крунише његово дјело, једнако онако као што за добричине „конац дјело

У настојању да се успне на недостижни врх стабла живота, Прометеј уз пут труни јабуке. А добричине сједе на ледини и те јабуке дочекују.

Зар Шекспир, Милтон, Достојевски? Гдје је тај Прометеј који се разборито помирио са Зеусом, та Орестија у којој је повратник с ратишта нашао код куће све у најбољем реду,

Петровић, Растко - АФРИКА

Чује се само: „Мусје, мусје, аржан, моа контан, мусје, мусје!“ У другој ћелији окован је сам Прометеј. То је један џин, на крпама и слами, разбацаној по каменоме поду, страшине косе и браде, огромних ноктију, погледа

по каменоме поду, страшине косе и браде, огромних ноктију, погледа који се не да описати, и блештавих насмејаних зуба. Прометеј. Диже се, савршено го, огроман, и у немогућности да се исправи.

Опуштених руку, иде ми у сусрет два корака, таман колико му допушта ланац који га вуче за трло. И пре човек–горило но Прометеј.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

БОГОВИ 59 ЈЕСЕН НА ВАРДАРУ 61 ХИМНА ПОКОЛЕЊА 63 ПОСЛЕДЊИ ИМПЕРАТОР 72 ЈЕЗЕРА 75 ОЧИ 76 МЕЋАВА 79 КРОЗ ПУСТИЊУ 80 КАО ПРОМЕТЕЈ 82 СИНГИДУНУМ 84 БЕЗ ДОМОВИНЕ 86 СЕЈАЧИ 88 НА ОСТРВУ 91 НЕРАНЏИН ЦВЕТ 93 БЕЗ УЗВИКА 94 ПЛАВА

Тада залуд плоче слаћеш са Синаја! (1915) КАО ПРОМЕТЕЈ У кланцима се моја душа вије И чини ми се они исти кланци Кроз које прођох, где се патња крије, Стежу ме, кô

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

написао известан број песама изузетне вредности, међу којима можемо издвојити три велике: Спомен на Руварца, Јадрански Прометеј и Санта Мариа делла Салуте, од којих је прва космичко-философска, друга родољубиво-философска а трећа

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

ЗИДАМО ДОМ КАМЕНИ) 154 У ОСАМИ 156 з* 157 ЕЛЕГИЈА НА РАЗВАЛИНАМА КУЛЕ СЕВЕРОВЕ 159 КЛЕОН И ЊЕГОВ УЧЕНИК 161 (ЗАРОБЉЕН ПРОМЕТЕЈ СРПСКИ) 165 БАБАКАЈ 166 ЗАПУШТЕНИ ИСТОЧНИК 168 (СУВА, КРЖЉАВА КРУШКА...

1892. (ЗАРОБЉЕН ПРОМЕТЕЈ СРПСКИ) Заробљен Прометеј српски трајаше суморне дане Прикован за хладну стену. Ал' страшни куцну час: Из мрачних

1892. (ЗАРОБЉЕН ПРОМЕТЕЈ СРПСКИ) Заробљен Прометеј српски трајаше суморне дане Прикован за хладну стену. Ал' страшни куцну час: Из мрачних долина српских са струна

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности