Ћипико, Иво - Пауци
чу се мајчин глас. — Ти увик: пусти и пусти! — јаче ће отац. —Ја видим да се арчи без користи... Тада се неко промешкуљи, наста шуштање по постељи и престаде разговор. Младић пак изиђе уза стубе у своју собицу.
— Како сте? — упита Иво. — Како бог хоће!... Ну нима добра— и промешкуљи се по постељи. Онда се наново надигне, подметне под леђа блазину и тако остаде сједећке.