Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Глену врати — за час тили Кô мрави га свег промили. 112. На вратима нешто бело — Крв му стаде, кад га згледа, Зној му ледан проби чело; Тео б' устат, ал' се не
Ето, ето већ једнога, Ето за њим и другога! Бежи, бежи, силан Боже! Промили му испод коже; Затрепета, плану оком, А поскочи лаким скоком, Она за њим, но залуду, Већ на стену попе с' уду;