Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
се одморим од моји’ трудова и да вас нејаке наставим на пут живота, да вас из малена научим љубити Бога и отечество. Промисао није могао лепшу забаву и занимање за моју старост дати, него да будем ваш учитељ. Од 1793.
Теодосије - ЖИТИЈА
страни, нити под мерицом у пустињи, него је хтео да се постави на велики свећњак да просветљује многе, и ради тога га промисао доведе у његово отачаство због тога разлога, и упути га да се покори мољењу брата.
И када је, оваплотивши се ради нас као човек, извршио на земљи сав промисао Бога Оца, и када је хтео да се у слави узнесе к њему па небеса као Бог, узе их, као што чусте, са собом на Гору
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сестра је приведе столици. — Примири се — тешила је нежно моја мати. — Шта можеш. Судбина... Промисао Божја... — Али зашто је и тај Бог био тако... немилосрдан према нама? — јецала је она. Моја сестра је такође плакала.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ви, његови савременици, нисте умели да цените и чувате најдрагоценије благо, којим је промисао даровао нашу земљу. Ви сте га избацивали из највишег просветног завода, а ми данас, за све што ћете видети, имамо да
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
добит, интерес проворљив — превртљив прокажен — губав пролог — књига кратких животописа светих отаца промисал — промисао, провиђење просвештавати — просвећивати просвештен — просвећен просвештеније — просвећивање, просвета проскомидија
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Као да га је неки промисао и насунчао толико, и насуо му главицу том сунчаном пљевом, у приезрењу оног што ће доћи. А онда — сунце је наједанпут
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Мудрост не зна — промисао ћути... Једно видиш оком срца свога, На темену бедне садашњости, Сињи терет ропства и прогонства. Видиш Босну!...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ко оспорава дејство звезда на судбину, одбацује Божју Мудрост и промисао. Зар је могуће замислити да је Бог своја небеска дела, светле звезде, створио без икакве користи по свет.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Планине су се издигле једна над другом, као да је земља некада била узбуркана пучина, па је промисао нечија намах зауставила. Размештали смо се поред ватри.