Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Дух Свети, благи и истини свуда преизобилно излијава знаке вечне мудрости, промисла и благоустројенија за добра срца и благоразумне душе.
добродјетељи, божествено сродство бесмертне душе и познанство всевисочајших божјих својства: мудрости, благости и промисла. И с овим у тако га умиљеније доведе да за|жели и соизволи чловеком постати.
Ми сад видимо очевидно милост вечнога Промисла! Турска власт и величество спада и умањава се, а христјанска са свих страна расти и узвишава се.
Имајући пред очима милосердије благога Промисла, који ме је у сиромаштву мојему из детињства као за руку водио, и сподобио ме полезним језиком научити се и прекрасне
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Песма четврта [Ирмос] Чух, Господе, промисла твојег тајну, разумех дела твоја и прославих твоје божаство. Потоцима, оче Симеоне, суза твојих душевне страсти омио
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Проливају очи моје слаткосрдечне сузе припознанства и благодарности кад год размишљавам велику милост небесног промисла, у коликим невољам ми је помогла! Од колики[х] 6едствованија и напастеј избавила!
А како види да се ја измичем, окрене од мене главу и с устремљенијем отиде. Благодарећи благој промисла десници на избављенију, с ужасом побегнем напоље.
Овде, дакле, очевидно познао сам невидиму десницу благога промисла, која ме води и мном управља. По плененију Цариграда, кад се сви учени Греци по Италији и по Францији разбегну и те
Остајем и про[чаја]. | Из свега овога видите, љубими друже мој, какови су непостижими пути небеснаго промисла! Онде гди сам се мислио у највећем недоуменију у животу мојем наћи, непознан у далеком месту, језика не знајући, без
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
човјек бачен на бурну брежину тајном руком смјелога случаја, сиромашан, без надзиратеља, под влијањем тајнога промисла, он се сјећа прве своје славе, он снијева пресретње блаженство; ал' његови снови и сјећања крију му се јако од
тронодржне и преливе њезине свјетлости сви погледи и воображења у поњатност довести не могу: ова тајна високог промисла непостижна стоји бесмртнима.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Небо вам је всеподобну (јавни дар промисла!) Придружило и супругу, добротом без числа; Удало с' је и то јоште, на излишак блага, Да је у ње сва имена које носи
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
) Светлости!... Јаох, господе!... зар тако брзо Свемоћне дражи поглед чудесан Са безначаја велом жалосним Промисла твога мења десница?... ЈЕЛИСАВЕТА: Мој отац, хе! Он рубинима и не тргује — Богат је страшно...