Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пут је био слободан. Као неке огромне, црне и згрчене птичурине у ноћи, промицала су кола натоварена чамцима. Војници сувоземне војске, ненавикнути на овакве призоре, начетили се поред пута и
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
липе, калдрму је заменио асфалт а светлосна граница, невидљива оку оних који се никад не окрећу прошлости, једнако је промицала.
Било је хладно претпролеће, још су, под земљом, трајале зимске тишине, кошава је промицала без светлости, Васа је носио одсечену главу Марка Чарапића да је сахрани и, први пут, приметио како му је корак отежао.
слушалаца одстојање смањивало а празнине ишчезавале јер су, сви заједно и у исти мах, разазнавали корак смрти која је промицала. Тада би, само за час ослобођени сваког страха, постајали, само за тај час, чистији у себи.
Током деценија, изгледа да се преобразила у црну светлост што је, неопажена, промицала дуж силних дрвених дућанчића, са ћепенцима, у Старој чаршији.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И тако, још више оживљена оним свежим смехом гомиле, она је промицала кроз њу живо и брзо и журила да се нађе што пре у каквој маленој, мирној улици, па да тамо у тишини, са овом новом
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
су им разметнички за шијом, у блаженом гаванском љуљушкању, издигнуте у сунце над ознојеним и препланулим лицима. Промицала је од јутра до мрака непрекинута чреда плећатих мушких сподоба под теретом, у кошуљама од модрог изблиједјелог платна,
Краков, Станислав - КРИЛА
Но ни старом командиру није до шале било, јер су му дрхтала мршава колена. Преко гребена су већ промицала погнута војничка леђа, нанизана једна иза других.
Последња ноћ је била хладна као примицање смрти, и покоја невидљива пахуљица снега промицала је као залутали путник кроз њу.
Улицама су цикала весело голишава деца, и лупале дрвене нануле. Промицала је покоја црна прилика хануме. На тргу је под платаном достојанствено шетао критски жандарм.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Не постоји више — једва изговори и у очима му се појавише сузе. Војска је промицала поред нас. Као да сам му позледио неку рану, командир је обухватио зубима доњу усну и намрштено гледао преда се.
Као да би хтео да загуши уздах бола. А потом сасвим тихо проговори: — Пао је као јунак. Заћутасмо... Друмом је промицала бескрајна колона бескућника. Чини ми се као да сваки односи собом покоји живи део домовине. Неповратно?...
Огромна колона крстача као да је ницала из земље. Дуга поворка тешких рањеника промицала је свакодневно. Јаук се разлегао са носила углављених на леђима мазги.