Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Обувам хладне цокуле, ложим ватру, сечем у тигањ три режња сланине, поред прозора опет промиче снег, сланина почиње да цврчи, разбијам јаје, Собом прелећу сенке чавки, сечем хлеб, и радујем се јајету.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Тако потрчао један на чилашу уз брежуљак. Остају му глогови и дивље крушке тако брзо, као да каквим чудом све промиче покрај њега! Е то је бесан коњ, а беснија је још сила на њему.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А сви су турски задимили те онај дувански дим у прашљивим млазевима промиче кроз пукотине и Јуришић слуша и гледа у оне млазеве што се преливају и трепере у сунча ним зрацима.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
А тај Неко сигурно мисли: — Знам и ја да ми се смркло, јер се у џаку ништа не види. Поред кола промиче ред старих врба. Кола, значи, путују крај неке ријеке. — Сад ћеш ти мени у воду, свињо једна!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
И он се тражи — тај живот што промиче од данас до сутра, онај живот што је колао, кључао, пузио, преклињао, волео, цмиздрио, чекао, богорадио, заустављао
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Док се они тако петљају око навијања и казаљки, цестом повише њих, из правца Смедерева, већ подуже промиче нека непозната јединица.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Кроз грање пробија месец те осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека, зелена маховина.
Зато, ваљда, мајци игра тежак осмех, и очи је почеле да сврбе гледајући кроз капију на улицу, по којој свет врви, промиче испред наше широм отворене капије, а нико у њу не улази, те нам двориште и кућа пусти и тужни.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Не мрдај брком, не жмиркај оком, олуја иде, напредуј скоком! Кроз траву мачак окретно жури, промиче стазом уском, а за њим киша уз поље шиша, засипа њиве пљуском.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
земљу основа на Ничем ту је и свако од нас пустио корен насупрот чуду неисповедивом што над главама промиче мрко Онда Сава стане пред мене каже: ко си овде је вече никога нема сенке све раде по својој ћуди гладуј ево ти
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Тешка је самоћа и кад живот промиче редовним током, а камоли сада у рату. Ама да ме ране само!... Шта бих радио?... А угледаће ме сигурно, јер тек ваљда
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми. Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена полицијска капа.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Она господари! Ја сам ко Мазепа, Привезан на коњу, у дубокој ноћи, Што гледа за степом где промиче степа, Без наде, без даха, без воље, без моћи.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Све промиче, све се кида, руши, троши У пепео ствара, — ја то добро знам; И све чешћи биће ти часови лоши, Када човек види да
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
горе у Јовчину собу, отвори је, запали још свећа и враћа се у кујну; друга свећа, с тежим корацима, испадне из кујне и промиче десно иза куће. ЈОВЧИН ГЛАС (нестрпљиво): Ама, што се не отвара то?! (Лупа бесно.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Вара ме, курва. Жена је то. Снашла се. Сенка бреста се неприметно одмакла од њега. Време промиче с јесењим сунцем његовим жилама.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Зато је и мењао занимања. Био је још сасвим млад када је приметио да то што се зове мој живот промиче, углавном, непримећено.
Опет је промицао један београдски октобар, пун просењене топлоте. Љубица је знала да је то последњи октобар који промиче и над њом. Умрла је девет месеци после окршаја у Жабарима, у мају 1843. године.
Свако поподне, док промиче кроз Студентски парк, од споменика Јосифу Панчићу ка свом споменику, Доситеј потврђује, у себи, исти утисак: да се све
УЛИЦА КАПЕТАН-МИШИНА Средином Студентског трга, између дрвећа које га заклања од јутарњег сунца, Капетан Миша промиче преко травњака и не гледа зграду која је, зидана у венецијанском стилу, и данас надмоћна међу зградама око трга.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Она господари. Ја сам к'о Мазела, Привезан на коњу у дубокој ноћи, Што гледа за Степом где промиче степа, Без наде, без даха, без воље, без моћи, Сатрвен и сможден, у очима страва Разјапљена уста, али грло неми Сам,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
врста испита савјести, а не пука интелектуалистичка, етичка, социолошка и тако даље, уједа и разбуђује, и промиче нешто у најинтимнијој интимности човјека.
Пролази нашим животом слична барокној кочији с котачима попут воденичких точкова и с перима витким као Дијанин лук што промиче крез ладањски пејзаж аркадских лугова, уз пасторални звук постиљонова рога.
Јер бити у њему, учествовати у њему, то је превише заморно. Али нека оно ипак траје. Нека само траје, нека промиче мимо мене. То је пријатно. * Стварно, не жели се живот. Није живот оно што се жели. Живот — то је грдно, поголемо.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
усамљен облак, који плови горе по чистом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисје над њим плови, И чисто осећа како промиче кроз благу шумску хладовину. »Ала би лепо било, кад бих имао крила« — помисли он у себи. — »Их, како би се летело.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
само уздах, Или речи... “празно ли је...” Крст убоден, кућа нова, Твоме драгом већ готова; И иначе све се стиша; Још промиче, сипи киша. И та киша откуд данас! Да л' то небо плаче за нас!... — Ох, што неће увек лити! ...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У сваком случају, сенка инцестуозности која, као што смо видели, промиче и кроз Нечисту крв - није случајна. И као Јовча „то”, тако и Софка у младости, пре удаје, има своје „оно”.
Краков, Станислав - КРИЛА
Ноћ је као пред буру. Тамни се облаци навлаче и гуше уплашену светлост неких будних звезда. Кроз мрак промиче дуга поворка војника. Звечи оружје и откида се по који камен испод отежалих ногу. Стаза је све стрмија.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Нигдје ведра и насмијана лица, нигдје жива и ватрена хода и корака. Овај свијет, што промиче кроз ове тијесне, кривудаве и прљаве улице, тих је, миран, сталожен, без живота и узбудљивости.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Димитрије Али дан промиче, благи септембарски дан са питомим сунцем одозго и топлом земљом одоздо и ми постајемо најзад уморни и поспани.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Земљина кора пуца, румена светлост засија, но брзо се гаси. Промиче киша, ако је тако смемо назвати, јер је њена температура виша од 200 гради; она се скупља у баре и језерца у удубинама
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Чује се лупа и звекет ланаца. Лађа поче да се њише. Неко рече да ћемо сада поћи. Видимо како поред нас промиче црна силуета великог ратног брода... — Сад... шта нам Бог дâ! — зачух где неко говори.
Срели су се. Сви су застали... Онда опет пођоше, сваки на своју страну. Видимо опет другу групу, где промиче између дрвећа. Ту је и нека тамна пруга... сигурно је ров. Али у њему никога нема. Вероватно је нека прихватница.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Као лептири, као вилин-коњици, као птице и он најпрезренији међу презренима — лети! Лети, а испод њега промиче сребрна плоча воде, мравињаци ситнији од камичака, крошње липа!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
НА ДОБРО ПРОМЕНА КОБНА Свет је ови свакому несточљив; с променом зло с добром уједно скоро промиче. Данас бос, а сутра ципелаш с ариашњама; Данас цундра и издртина, А сутра цифрасто накићен С разликим оделом
Зао и добар човек кроз језик свој прознат је. Музи млеко и битће масло из њега! Како промиче проходљиво време, тако и зло је проходљиво.
А кратки у том је живот, с висине стрмо падање. Пак за коју је то дику, за коју ли хвалу што уништо промиче? И нејма никаква опорња ни стојишта, с временом што дође пак скоро и прохуји кано с брегова мутна вода.
то што но је понајбоље сврх свега добра добро, — којено оне горње умове и наше умље просвешћује, а пак скорије од умља промиче у незгледну висину, недостижну с нашим умљивањем.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И Зони дође нешто тешко. Наслонила се на Гену, другарицу своју, па се изгубила. Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин где пева...