Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Око Окружне Команде, где иза прозора ужурбано промичу официрске еполете, налазе се честе омање групе и људи нерадо и обазриво прилазе да се обавесте.
Неки трули, смрадни и слинави редови промичу крај мене; све труло и све сами млазеви, слине. Љигави, пуни слузи пужеви пузе по мени и мишеви се витлају, чешу, јуре
Африка
Узбуђено задихано замишљам како сами знаци Зодијака страшно, тајанствено и радосно промичу поред нас, ту на земљи. Између стабала која живе хиљадама година и која падају да би умрла по дебелом ћилиму папрати и
Около, у даљим двориштима, сенке дивних облика непрестано промичу. Топло је и са саване долази мирис цикламе, која цвета у шумама у Европи, и мирис шипра који продају на париским
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
из педесетих година, све ће ми то једнога дана сигурно затребати, али како да задржим све те призоре када тако брзо промичу с ону страну стакала, попут телевизијске емисије која је изненеда изгубила тон?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
најзад, не треба постављати престрого: и ми, одрасли, при читању многе ствари само наслућујемо, друге нам промичу, а неке тек при поновном сусрету откривамо.
Милићевић, Вук - Беспуће
куће: у тој мирној, старинској, крупној високој згради, са стотинама прозора, одаја, полумрачног ходника куда нечујно промичу часне сестре као сјенке, и само се забијеле уздигнути крајеви њихових бијелих капа; са пространом црквом у којој вазда
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ЗАТОЧНИК Сеоским друмом, поред куће Стевана Батића, бившег ратника, већ три-четири дана промичу разноразни људи и пењу се на пространу висораван, тамо гдје се налази велико партизанско гробље.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Цела улица замирише на пастрму. Кроз капиџике а по авлијама почну да промичу жене, зајапурене, носећи чаше, столице. Улицом по десет њих иду.
Убрзо, из комшилука и других махала, почеше испред наше капије, у гомилицама и у ново обучене и дубоко забрађене, да промичу жене и иду к њему, да му запале свећу и цвећем га оките, али највише шимширом. Ја нисам хтео да идем.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Сама, пуста, завијена муком, маше мала поцрњелом руком. Зврје кола, промичу љескари, трака пута у бескрај се вије, идем, кажу, на велике школе, у чудесни кошмар гимназије.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пред кафанама седели старци и посматрали пролазнике... А куће промичу, све их је мање, одстојање од касарне се све више смањује, а с тим, чини ми се, ишчезава и онај безбрижни живот...
Разданило се већ увелико. Поред нас промичу забрани, њиве, села и већ угледасмо пред нама благу узвишицу. Зарадовасмо се овом брежуљку, да бар имамо какав видик
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
четири среза Србије, са свим што у дугој години роди на стаблу, на земљи и на води; у праскозорја маглена, сива промичу накривљена стабла шљива, рањаче, белошљиве и маџарке пуне сунчеве светлости жарке, па и на њима плавичаст прах од
Све иде по свом реду: небо је књига стара, Облаци што промичу — листови календара. Свеједно да л пршти снег, ил бехар, ил туче лед: Година обавља оно што је дошло на ред.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ПРЕЛАЗНО ПОКОЛЕЊЕ Господ је тако хтео да ме створи У земљи где се монотоно живи; Промичу дани ни бољи ни гори, И, сиви, клизе у недоглед сиви.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софка виде како за њима овамо испред ње почеше да промичу слуге са великим новим бакрачима пића, и то пуним до врха, а без чаша, стаклета, него са великим земљаним буклијама,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
преко моје главе Прелазе простор мирно; заклањају Сунце и небо, и висине плаве, И тужно греду ко зна којем крају. Промичу сенке. И ваздух се жути, И тешка туга захвата свечано Природу целу. Мртвачки све ћути. И сетно вече пада тако рано.
ВАТРЕ СПАСЕЊА Ватре спасења у даљини букте У свести мојој. Кроз ноћ црну лете Гвоздена кола. Задихано хукте. Промичу брзо мутне силуете. Прејурили смо поља, вијадукте, Шуме н реке. А ноћ нéма плете Свилену мрежу сећања и сете.
Историја славе, полета и пâда! Промичу понос, милосрђе, вера, Полет и љубав, и храброст и нада; Луд ветар мука наше жеље тера Пределом мртвим умрлих
СВЕЧАНОСТ Неосетно, тихо моја младост чили; И у сваку јесен отмену и бледу, У дугачком, тужном и свечаном реду, Промичу крај мене дани што су били: Раскош првих снова у злату и свили, И мртви априли, И радости прошле и драги профили.
Све је то прошло. Слобода нам ћути У ланцима црним садашњости тупе; Радост живота, спарушена, жути, И промичу дани младости нам скупе. Све је сад друго.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Доле, у кујни, па у соби до ње, на прозорима, појављује се светлост, промичу изнутра сенке; с лева, поред степеница, неко са запаљеним фењером појави се и опет се изгуби натраг.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Уместо да сред морског блеска Промичу наша тела оба Ја у лименку с мало песка Побадам свећу врх твог гроба. Уместо да са тобом пливам И роним, прскам твоје
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
заплетене у окца очеве мреже, шапутао је о топлим морима у којима расту корали руменији од трешања, а између њих промичу златне рибе. Сунце је већ квасило стопала у мору и расле сенке дрвећа.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
није то ви несећање пролазника, који и не знају да су те зидине постојале; можда је то тај коловоз, тако гладак, којим промичу аутомобили у колонама, а који је сачињен да не уме да памти.
није ни слутио да се, и сам каљав и сав унезверен, док крај њега пролази свет са тајном у коју би могао да продре и промичу, без престанка, изазовне каруце, налази пред недоумицом која је одвајкада: ако остане, издаће њих; ако оде, издаће
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
пара свилено брује, и нису млазеви, већ истинско брујање што допире из бескрајних низова телеграфских стубова који промичу, путују, лете некуда, сами самцати, или се врте као вретено, као праве авети.
школује у Бечу, стегао флашу између ногу, и укочено гледа оне војнике, што повезаних глава и руку — нарочито, руку — промичу поред нас. — Та ово је, господине капетане, ужасно! — каже ми он. — Наши су пукови покошени!...
Друмом промичу рањеници. Теже рањене носе на носилима. Неки свраћају на превијалиште, а неки се и не осврћу. Иду, да су само што даље.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Затим промичу, жустро и доста весело, два млада доктора у бијелим капама. Вратар је једног зауставио. Он вади перо и потписује му
Овдје, на уличном балкону, ипак је некако боље; живахније је, да речемо веселије — међу људима је! Врве пролазници, промичу неслутна тјемена, момак на љествама лијепи сучелице нови кинематографски плакат, а над крововима лебде погашене
хвала..., хе, дакле, до виђења, до скорог виђења, хвала, хвала, још једном, довиђења! — И коначно одлазе. Промичу опет ходником, силазе степеницама, добростиво се осмјехују вратару.
При закопчавању одјеће са задовољством констатира своју бијелу, дијететску набухлост. Сад не промичу више дани него седмице. А још нешто касније, мјесеци.
Ћипико, Иво - Приповетке
се, у нешто бленући, одмарају, неки стари хоџа чита љубокрвној деци из Корана, други, у шареним хаљинама, као сене промичу у вестибулу и испод аркада; нека женска, као прави симбол туге, чучи у заклоници. Купе се правоверници на молитву.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Измакла ми је између обавеза као песак између прстију. • Шта даље? Брзо промичу године и на леђима ми је све већи терет замора, па постајем помало сујеверан: нећу рећи куд ћу кренути да ме на путу
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
” Али са колико се скривене пажње они, већ на почетку, посматрају, и како у погледима њиховим промичу све гушће слутње! И све се то налази не непосредно, не на површини, него у нешто дубљем слоју текста.
С почетка јунакиња мења понашање: час се затвара у себе, препушта сликама што јој промичу у премишљању о себи самој, час се прихвата неког посла, замршеног веза, предаје му се сва, с полетом, али и од тога
Краков, Станислав - КРИЛА
Отворио је своје у мраку широке, уплашене очи и видео само како неке црне сен ке промичу крај њега, и како нешто страшно трешти и пишти.
Петровић, Растко - АФРИКА
Узбуђено задихано замишљам како сами знаци Зодијака страшно, тајанствено и радосно промичу поред нас, ту на земљи. Између стабала која живе хиљадама година и која падају да би умрла по дебелом ћилиму папрати и
Около, у даљим двориштима, сенке дивних облика непрестано промичу. Топло је и са саване долази мирис цикламе, која цвета у шумама у Европи, и мирис шипра који продају на париским
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Са алексиначких шанчева голим оком сасвим се лепо види како се Турци на буимирском вису журе, промичу, раде; виде се неки људи где нешто вуку — све ми се чини да су Бугари који под морање кулуче.
Пред очима ми се замагли и ја сам видео само како на сто корака пред нама промичу црвени турски фесови, како севају бајонети, чуо сам час слабије час опет као бура силно оно страшно: Алах! Алах! Алах!
точкови Зује и подигравају од силне брзине, пружице шкрипућу, разманути ланци звекећу, прозори клопарају, вагони промичу као мушице, а из њих се чује граја и врева и чисто се осећа врео задах од хиљаде сабијених људи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Није се видело ни два корака „Пуцај!“... „Не пуцај!“ — Чују се узвици. „Напред, напред!“ Неке силуете промичу. Одјекују пуцњи. „Не на мене!“... Грр-у! — разлежу се експлозије од бомби. „Ево га! Удри!
Иако је непрозирна ноћ, мени се непрестано причињава као да видим неке силуете како промичу. У неколико махова опалио сам из пушке... Притајили смо се најзад мало и ми. Али на најмањи шушањ трзао сам се.
Крајње је време да наступи зора. Али је још увек мрачно. У неко доба једва већ назресмо како промичу тешки млазеви магле. Освануо је осамнаести септембар. Из магле поче да лије хладна киша.
Али сада је и њима ваљда додијало. Или им је понестало муниције. Тек коморџије промичу, а и ја срећно стигох у подножје. Код једне коморе оставио сам свога коња, и пошао пешице.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
другу и шуште у тананом и меком шуму поврх њихових глава, а њих троје, старац напријед, крава за њим, за кравом Вујо, промичу чаршијом лагано и уједначено, стопу за стопом.
Све се креће лијено, тромо, изнемогло, тужно. Покрај мене пролазе, промичу уморно и сломљено младе и плаве Шокице у црним, атласким димијама, и црно-свијетлим шамијама, пуних, бјеличастих
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Трудим се да не мислим ни о чему, прогањам једну за другом наметљиве слике што ми упорно промичу кроз главу. Једна ипак остаје толико отпорна на мој труд да морам пристати да је домислим до краја.
Грива ме перлија. Копита пљуште по меканој земљи моравских ливада. Промичу мимо нас врзине, усамљено дрвеће и трстици. Гром се канџама закачио за кожну нараменицу на мојем рамену, раширио своја
што пада са љигавог камена, јашу грбаве овнове и помахнитале ждрепце, роне у дубоким зеленим вировима а испод носа им промичу златне пастрмке, горе бели, прачисти облаци као јагањци, на западу пожар смираја, влажне похотљиве усне им на уву
небо пламти од удаљених муња, напрежем мозак, измучен, измрцварен, туп, не бих ли по везао смушене неке слике које ми промичу пред очима попут бледих, нејасних и искежених утвара.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Пред њима бисерна река, Кроз зору црквени тороњ светли се издалека. Од села лавеж се чује. Изретка промичу луди, И све се лагано креће, живот се светао буди.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Види се чак и преко капије супротна страна улице са поређаним кућама, баштама. По дворишту промичу сенке људи, сељака, слугу, чивчија, како по амбарима носе на леђима џакове кукуруза.
Из дворишта се чује ларма. Сенке људи, слугу, све више промичу носећи џакове. Улази сељак са котличетом. СЕЉАК (Стани, показујући котличе): Стано, сал још једно котличе вино да
И нико не сме да те пали, и нећеш ти, нећеш изгорети. Узвици деце око капије све чешћи. Виде се како промичу поред капије и убацују овамо упаљене жижице вичући: Жиж! Жиж, Парапута!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јоси, који, чим зајесени, облачи вунене рукавице с једним прстом, смејала се: „Мећеш руке у футролу, и тако и возиш! Промичу ти кајиши, коњи те не вермају.” Лети, на седишту крај ње, вечити штаубмантл, који никада не облачи, само седи на њему.
као оркестар, на сто грана стотином начина лелуја и шуми над чашицом људских живота које ће надживети, заборавити. Промичу године на Кашикари као и другде: закон света ради на Кашикари што и другде: успрема, распрема; доноси, односи; у све
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Војници набили капуљаче или увезали главе марамама, и онако погнути промичу кроз облаке као утваре... Сустижемо малаксале војнике, који седе покрај пута на снегу, погнуте главе.
Људима је скренута пажња да штеде воду, али ми смо по цео дан жедни. Војници непрестано промичу са чутурицама. Ручак и вечера дели се тачно у одређено време. Обично по вечери силазимо у кабине.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
То је свима последња издата част. БРЗИ КОЊАНИК А наши зли и добри данци уједно ка и сенка скоро промичу и пролазе нам. Наш живот, кано брзи коњик хитро иде да нас стера и скупи на крај света, концу нам житка овога.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
“ И зато није ни чудо што није уз пут приметио буљуке сељанака и сељанчица у њиховом живописном оделу како промичу путем крај њега.