Ћипико, Иво - Пауци
Тога јутра Ради беше жао оца. Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно промијениће нагоре, јер је земан томе. — Не иди, оче! — вели му Раде пред кућом, самарећи коња.