Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
“ Луди мишић не може да мирује, извирује, провирује, рад би га боље видити. Кад га види од јаме окренута, промоли се: „Јошт малчицо ближе, да га боље видим...” Паф! мачак с шапом. „Ци, ци, цију!” — „Ха, цију!“, вели му мати.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Слушаћу те као оца, боље него оца!... — Лијепо, лијепо!... Тако ја и хоћу! — рече Крушка и удари у длане. Пандур промоли главу на врата. — Кажи Маринку нека дође.
И као вихор изиде из вајата... Јелица оста непомично. Замало врата се отворише. Крунија промоли главу и рече некаквим тупим гласом: — Зове те отац... Њу прође нека језа. Али се крете за матером...
— Не дам!... Па му дође у главу да призове Милоша Севића. И учини му се да ће то моћи... Удари длан о длан. Пандур промоли главу. — Ибро, иди Севића кући, па ми зовни Милоша. Врата се затворише. 13. СТРАШНИ СНОВИ Њему нешто лакну на души.
— Добро је!... Добро је!... И удари дланом о длан. Пандур промоли главу. — Иди кметовој кући, па му кажи да ми одмах дође! Врата клепнуше.
ПОЧИЊЕ ОСВЕТА Онога часа кад су Алексу бацили у подрумче и кад се Крушка са Иваном и Маринком врати у своју одају, промоли се иза шумице, што је близу хана, Девина глава... Он попрети руком, па се онда, прикрадајући, докопа шуме.
И наста тајац... Минути су пролазили као вечност. Станку је лупало срце... Са стране се размаче шибље и промоли се Девина глава. — Ту сте? — упита он. — Ту смо — рече Станко, а глас му је дрхтао. — Које добро?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Такав је изгледао мој стриц кад је пред смрт искао да га причесте. Полако пређе ходник, отвори врата од наше собе, промоли само главу унутра, па се, не рекавши ништа, брзо повуче.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Иду нека кола арњевима покривена. Кочијаш бесно тера. Када дођу до дућана, госа заповеди да стане, па промоли главу испод арњева. — О, слатки господар-Љубо, добро дошли! Отварајте капију! — виче усхићена госпођа Јелка.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Чак ни на капију. Једино, кад синчића пошле за штогод у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види да ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— И ја мислим, — рече Грбо. — Молим те, господару, дедер уљези у ову кућу, па гдјегод је шупље промоли прст да закуцам клинце да ми не би Грбо побјег'о, јер ћемо га спалит у овој кући. — Хоћу, — одговори краљ.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Слушамо још тупе ударе избачених бусенова... Лагано подигосмо главе и погледасмо ка отвору. Станоје промоли главу. — Где удари? — Испред топа. — Послуга на своја места... — зачу се глас Танасија релеја.
Тек неко размаче шаторско крило и посилни промоли мокру главу. — Господине потпоручниче, зове вас командир... — Их, богаму, ко ће сад по блату!... —...
Кућа је била празна. Али таван беше слеп, те једном гредом избисмо ћерамиде. Ветар зафијука. Наредник промоли главу. — Бежи!... — Куда, зашто, стани! — и ја притрчах отвору, да бих умирио савест своју.
Опет сам погледао у кућицу и, на своју велику радост, приметих да неко промоли главу. Трчећи стигох. Један ме војник поздрави. — Која је ова команда? — Четврти батаљон... — Откуда ви овде?
Уто Танасије промоли главу и рече да ме зове командант. Дохватих слушалицу, али ништа не чујем од страшне пуцњаве... И замишљам тада
Алекса се промешкољи, па ће рећи: — Замислите сад кућу, топлу собу... Све је то као сан. Наједном се промоли једна покисла глава, погледа нас унезверено, и тек проговори: — Погибе потпоручник Радојко! — Шта?!... Како?!...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Полако, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше. Она промоли главу, па најпре не разгледа добро; беше узбуђена, па јој само севају некакви котурови пред очима.
да затварамо учитеља своје деце... ’нако без кривице, по туђој поруци. Код нас ти је, брате, слобода!... Председник промоли главу из заседања, раздвајајући неке хартије. — За прирез што велиш... нисте ни ви бољи.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Није шала провући с бока на боку а кроз рану што се стискати почела! Једва већ, након дебелога сата промоли се други крај на отвору ране. Јанко се бјеше онесвијестио; по слабачкоме дисању му знадијаху да је још у животу.
А кад тамо, киша почела ромињати, те капи љоскаху по сламеному крову. Стана отвори врата и промоли главу да види небо, пак поврну се и настави што бјеше почела.
Кроз нијему тишину доприје му до уха снажно хркање сердарево, који лежаше пред кућом. Јанко промоли главу. У кући бјеше мрачно, осим под баџом и пред отвореним вратима, гдје бјеше мјесечина освијетлила тло.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Чекали су доста, али у њеке шкргну мандал, врата се лагано отворише и Бакоња се промоли. — Не бој се!... Излази!... Та знаш да Брну ни лубарде не би пробудиле у првоме сну! — соколе га другови.
— Дакленка: оп! — викну Дундак. Букар промоли главу. — Доли! Доли! — вичу сви. — Чучни па: оп! — Ја би ништо рекâ! — затутњи Букар у бачви. — Па реци! Шта је?
— Даклен, опет сујма мора пасти на Стипана! — вели Дувало, пропињући се, те промоли главу кроз прозор. — А јест, душе ми, све како ти кажеш!
Који су то прошли? — питаше вра свакога тренутка, а Бакоња лагано одшкрине, звири па казује стрицу. Њеколико пута промоли главу напоље и виче да се и даље чује: — Фра-Брне је болестан. Не може вас примити. Не може ни диванити.
Каква је то улога, њему, ђаку пете године, да кришом гледа ко пролази!... Одједном отвори шире врата, те промоли и труп. — Шта је? Ко је? — пита Брне. — А, ништа, ништа — рече он не обзирући се.
До ње, са једнога приземнога прозора, на коме се надимаше бијела завјеса, промоли се женска црвена глава и викну: — Како то, млади господине, ни мукајет!
А ви уморни, господине? Путујете из далека? У исти мах промоли се кроз прозор сушта Машина глава, али млађа готово за двадесет година, па је одмах нестаде.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Рака апсанџија одшкрину врата, не може да уђе у апсану препуну Прероваца, па само промоли главу и позва Аћима да изађе. — Кажем ли ја вама, луди, да ће њега да пусте! — викну из угла најозлојеђенији Преровац.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Онда она машина моментално успори а иза чипкане наранџасте завесице са кићанкама промоли се огроман један подвољак испод томпуса и намрштена једна глава у цилиндеру и белој кравати око воловског врата гадно
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
После пола ноћи, неко лупну на прозор, под којим Вујо спаваше. Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље. — Ко је то? — запита лагано, видевши кроз мрак човека, који стајаше под прозором. — Ја сам... Симо.
Да питам нану. После неколико минута промоли се једна проседа мушка глава на вратима и, разгледавши хајдука, зовну га: — Ходи дер ближе, момче!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— И ја мислим, — рече Грбо — но молим те, господару, дедер уљези у ову кућу, па гдје год је шупље, промоли прст да закуцам клинце да ми не би Грбо побјегô, јер ћемо га спалит у овој кући. — Хоћу, — одговори краљ.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Кроз тмину језди јахач брз И лов ће стићи свој, Чујемо шкрипат зуба му, А не знамо га ко ј’. Месец се стрепећ’ промоли Кроз облак разадрт... Парип је — јаој! — зараза, А јахач му је смрт.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
С оне стране реке влада мртва тишина, као да су заборавили на нас. Нико од нас не сме главу да промоли. Повремено запрашти митраљез. Покушавали су гранатама да нас ишчепркају.
Господе! Ду-ду-ду-ду! Штектао је негде пушкомитраљез... Лево и десно осу брза паљба. — Где су наши? Војник промоли главу. Фиу! Фиу! Фиу! Гр-у! Гр-у! Гр-у! Сад опет наш рововац. Бугарски шрапнел писну над нашим главама. Друга, трећи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сјутрадан испред подне ја изиђем пред манастир и ондје станем с њеким, у томе он отворивши прозор промоли главу из собе и смијешећи се запита ме шта оно ја кажем да чине хајдуци кад чују кукавицу гдје кука.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Је л'... 'ајде реци! XXИИ ЈОСА, ПРЕЂАШЊИ ЈОСА (промоли главу кроз врата, не смејући да уђе): Депеша. КАПЕТАН (скочи као опарен): Депеша? Дај овамо! (Шчепа му.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Поче и грмљавина. Гром удари негде у Осоју, онда други скреса крај Мијове луке на Морави. Неко промоли главу кроз отворена врата напоље и одмах се врати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Бацај сандуке у реку! — Шта је то?... Ко то виче? — промоли буновну главу изван арњева један официр. При светлости лампе видесмо да је потпуковник. — Ко сте ви, господине?
Указа се пространа соба, полумрачна, јер је ову собу осветљавао мали прозор четвртастог облика, колико да човек промоли главу и да га заклони својим раменима. — Тунгатјета! — ослови неког Ђуро.