Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ми смо плакали кад смо промолили главу на ови свет, ал онда барем ништа | нисмо знали, нико нам се неће за то ругати. Али да плачемо и кад пођемо
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Цијепаху на измјену и живо. Около стојаху сви, па и женске. Милуну је сав обрашчић поштрцан био. Она два дјетића промолили главе кроз коло чељади, па гледаху са насладом. „Ха, то ми је крешево најмилије!“ рече медик улазећи. „А коме није?