Употреба речи промолио у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Натук’о сам капу и увук’о сам главу у бунду, па сам тако ћут’о све до чарде. Кад се он сиш’о с кола, ја сам промолио главу на фришак »луфт«. Није шала, неки’ три сâта издржавати к’о неки »фусбад«!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Провалише кроз врата. Први капетан лоповски. Тек што се промолио, а њега господар Софра силним ударцем наџаком по челу. Преметнуо се; тек је једаред рикнуо. Навале још двојица.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

На станичну ограду попела се деца, а кроз разређене летве чак и неки пас промолио главу. Из последњег вагона изиђоше неколико официра и два ђака наредника, колико да опруже ноге.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

!“ рече мали па мигну значајно на пециво. Медик саставио руке иза шије, а промолио врх од језика на крај уста, па их гледа и смије се. „Неће, валај, но од овога мога брава зубима натући!

Ћипико, Иво - Приповетке

Тијесне ћелије, мрачни ходници још се разазнају; газим по сувоме тлеху, а кроз прозорчиће, тек што би главу промолио, долази споља весела дања свјетлост, но не може да продре пуна у унутрину.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

“ Били смо на граници стрпљења. Узео сам дах да командујем. Али неки унутрашњи напон издиже ме. Промолио сам главу изнад бедема од камења. Мртва ноћ... Живог створа нисам видео. Спустио сам се.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности