Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Доћи ће време да из мишје рупе промолиш нос, оњушиш месо и супу, да на клупу попењеш гладно дупе, а дупе с клупе сагнаш у мишју рупу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Иван пође да му колена обгрли, али га Станко погледом задржа. — Ако се макнеш, промолиш ли само главу напоље, тридесет куршума чекају да ти главу раздрузгају... И онда ћу те опет у пламен бацити!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Но, па шта је дакле? — Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију. Ето тако смо време, Ћиро, доживели и дочекали. К’о да смо последњи у селу!