Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
А последња рујна ружа, У пустоме врту мом, Повила се тако тужно На промрзлом стаблу свом. Кад је студен ветар такне, Стресајући снежни прâ, Она тужно зашумори, Повија се тихо сва.