Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Питаше још баба Мирјану би ли знала казати местимице где је. Аја! Баба ништа не чује. Ћебо промукао, па не може ни да подвикне, а остали не могу ни колико он. Ни Срећко им не умеде ништа казати.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Назва добро вече, па ућута. Ћути он, ћути мајка, чекам ја. Онда моја мати отпоче, а глас јој промукао: — Одведоше вранца! — Одведоше — каже он. Опет ћуте, само мати час пô усекњује се, а ја чисто осећам како плаче.
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ Пошто је био дигао глас сувише високо, испаде као кад кукуриче промукао петао. „Читајте, Палавичини“, рече, тихо, своме помоћнику, који је био свукао рукавице, па их је сад опет, брзо,
Личио је на буре, испражњено, које одјекује од удараца. Глас му је био промукао, али је покушавао да буде љубазан према свом госту, до краја. Скромност, повученост, Исаковича била му се допала.
Да чујеш чуда о Трифуну! Да чујеш шта те је снашло!“ Глас Петров је био, кад то рече, толико промукао, подругљив, да се Павле трже, па понови питање и рече да је доста бапских прича, него нека му кажу, шта се то десило
Црњански, Милош - Сеобе 1
Уста су му, у наслагама зборане коже, била, као и зуби, тако неравна, као нека тестера што шкрипи. Промукао увек, викао је ипак јасно и гласно и војници, који су га звали „стара баба“, бојали су га се као неке вештице.
Милићевић, Вук - Беспуће
И подне је брзо дошло у причању тих ситница кад је инжињер сишао к њима, сав црвен, задуван, узрујан и промукао, тужећи се на наше раднике, псујући их и пријетећи им, говорећи како је сасвим друкчији чешки радник; и кад дође на
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
мушице налетати на лице, крв и прашину, он се није бранио, већ је само за колима трчао, гледао, а из грла му се отимао промукао, туп глас налик на кркљање.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. — Аха... тако ли је! У ово доба... Молићемо за мецко изјасњења. Рибице...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком. И то не од беснила што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Дошла сам да ти помогнем“, промукао глас скршио се у речи. „Ако, газдарице, ако!“ насмејао се. Заболеле су је и речи и смех, па је загњурила виле у
— Још лежи на дну ископанога гроба. — Теби? — понови да сакрије радост и изненађење. — Није само мени. Свима. Поп је промукао од читања малог опела јер за велико нема времена. Мртви не могу да дођу на ред да последњи пут уђу у цркву.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
би се осврнули, па би се опет губили све даље и дубље, као да ми се подсмевате, а ја хоћу да вичем, али не могу промукао сам и... ох не, не могу, никад не бих умео исказати оне муке, онај бол, онај ужас.
и јер све више пада у ватру и напиње се, вратне му жиле набрекле као проширене вене на ногама, па је већ упола промукао, те уместо: „Здраво, здраво, здраво, здраво“, чује се само четворократно: ав, ав, ав, ав!
И док су ме адвокати, који у заседању расматраху разна акта, са чуђењем загледали како се пропињем и промукао и знојав превијам, дотле је судија равнодушно наставио да пита мога клијента, који благовремено беше ушао у салу: —
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурицу дарну ова кметова осорљивост. Пође му срџба уз груди, али се он уздржа. У том се зачу из куће слабачак и промукао глас: — Ево ме, Перо, сад ћу. Одмах затим појави се на вратима баба Мара, Ђуричина мајка.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ни име божје се не штеди. Негде пуче револвер... Точак се сломи. — Бацај, бацај... — Удвостручи запрегу! Лука промукао од урлања... Опет неко јауче. Кола шкрипе. Затим тресак низ камене литице. А река гута...
— А-ха... Кипислцауф! — потврђује Лука, промукао од вике. Стиже нас и потпоручник Живадин. Сав је поднадуо од неспавања и напора.