Црњански, Милош - Сеобе 2
како се сећа сад, како је Павле тад, у Токају, први пут, имао неки поглед, сулуди, неки смех, сулуди, и неки глас, промукли, страшни. Никад га дотле, таквог, није видела.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Рашида се смејала говорећи да се плашим. Нисам хтео да признам, али гласови барских птица, промукли и отегнути, дизали су ми косу на глави, а трске ми секле кожу на листовима ногу и рукама.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Покаткад чуо би се туп, металан звук мотике, промукли гласови раденика и њихово дозивање, али је све то, опет, на махове, разносио још топао ветрић, који је пиркао преко
— Свирај... Не знаш ти, али ипак свирај... Де, ону... „Подухнуше“. И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше уз крештаву свирку. А он се, Ита, заваљује. Колија му дотиче земљу. — Да, да, ту...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Затим уђе на капију па се мало после зачу његов промукли и пијани глас и испрекидани, престрављени шапат жене. А одмах затим као нека борба, очајно задржавање као рвање неко и
А кад сам био готов ја сам стао на прозор и то исто, да сви чују, поновио. Тек кад смо промукли обоје, видите сами како шиштим, онда смо се смирили.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ЈЕ ВЕЋ ЗЕМАН Осећам често, у сатима мучним, Језиву сабласт, к'о из црне приче, И очи њене са погледом жучним, И глас промукли, што смрт само криче.
Краков, Станислав - КРИЛА
Светлуцали су бајонети и шлемови. — Наши, наши, — закликташе промукли гласови. Све гушћи редови избијају из јаруга и шума. А отуда иза леђа непријатеља — победника све бешње грми.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Какав је да је, наш је! Драг нам је. С ону страну цркве чуше се промукли гласови, одјекнуше потмуло кроз цркву, разлише се и тихано, дрхћући изумријеше у врховима четвртастог звоника и обло
Ћипико, Иво - Пауци
!... Он се тобож љути на неправду; тресе главом, и дуга црна коса расула му се по челу, а промукли глас, рекао би, долази из дубине. — Ти си сретан у љубави! — шали се Иво. — Ја? — као чули се...