Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Вала, јакако! — вели чича Мирко. — Да се смиримо једном! — додаје Ћебо промукло. — Него где ћемо наћи врана, непочишћена коња и воде аџијазме? — упита Мирко. — Богами, јест! — рече Пурко.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
људи нису веровали својим очима. Поп Милоје приђе да је руком опипа. — Је ли то? — упита кмет промукло. — Јесте — рече Иван. Кмет узе кесицу од Симе, преброја новце па рече: — Две стотине. — Толико — тврди Иван.
Људи се прибили око ватре, те се греју и суше у исти мах. Од силне влаге и назеба сви су скоро говорили промукло, очни им капци надувени, а очи закрвављене. — Људи! Ако овако потраје још два дана, неће се моћи барут сачувати!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
На руци му некакав прстен, цакли се, брате, не да у се погледати. Гега се кад иде; говори крупно и промукло, а све се смеши оним малим, као јед зеленим очима, да те некакав страх ухвати као од совуљаге. Дођоше они, велим.
И ево нећу више, ја сад... Лице му се избечи, а усне му почеше дрктати. Он поче страшно и промукло викати: — Свима вама, — слушај и ти, Радојка, и ти, Благоје, и сви остали!
Ваљало је почети ма какав индиферентан разговор. Ја извадим духанкесу. — Извол'те на поклон! — рекох некако промукло и покушах да се смејем. — Не — рече она Нечастиви ме и опет боцну: — Зар поклон од мене нећете да примите?
— И не треба да се бојите — рекох ја гласом који је требало да изгледа силан и поуздан, но испаде некако промукло и загушљиво. У тај пар духну ветар појаче, и с једног сухарка сроза се снег и паде на рукав њене ђуде.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Снашке, како си снашке? — поздрављала се она, истина промукло, али некако страсно па од онога што јој даду и она је одвајала и давала Таји, метала му у скут...
Црњански, Милош - Сеобе 2
чу да се ти људи разговарају, али са одстојања, као да се, једва још чујно, довикују, са неких брда и стена, издалека. Промукло. Њихове су речи, као из неких пећина, летеле по лазарету, као ласте.
Божич се, затим, грубо и промукло, обрецну на жену, да она изиђе, јер он и капетан има, нешто, да се питају, насамо. Павле виде како се госпожа Евдокија
С почетка му се чак чинило да би радо био удао, за капетана, своју ћерку. Божич се, кад то рече, насмеја, гласно, а промукло. Зачудо, ни Божич, ни госпожа Евдокија, нису знали да се смеју.
А Вишњевски седе, одгурну све те чаше, па додаде, мирно, промукло: Јесте, али ту није добио; кад је дошао да је запроси, други је већ био, тог истог дана, испросио.
Викао је при томе росијске команде из свег гласа, промукло. Костјурин је сваку одобравао. Кад је Трифун завршио, и кад га је Костјурин позвао на трибину, понова, упита га: шта
Белела се, и ослушкивала тутањ, хук, вапај суседа по кућама које су биле наниже. Слушала је, дуго, очајно, промукло, дозивање, у помоћ.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Ту се, наравно, увијек налази и онај грлати човјек с кутијом срећака и бијелим мишем. Он поваздан промукло виче: — Миш бијели срећу дијели! Још као дијете дошао с планете! Казат ће ти сат кад ћеш сломит врат!
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ: А моја супруга, можда? РИНА (тргне се као под убодом, преживљује тежак моменат и најзад промукло шапће): Изволите се обратити моме супругу!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Затим је сетерка промукло залајала, а Рашида шапнула: - Ту је. Куцни још једном. Ударио сам зглавком три пута у стакло, а онда је настала
Црњански, Милош - Сеобе 1
не само он, већ и све друго живо, у мраку, што је дотле било и невидљиво и нечујно, зачу се тутњава копита и залајаше промукло пси, сасвим близу.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ррумени пожарр на небу горри, а мој се другарр с љеношћу борри! — Додаде затим, зловољан врло: „Јутрос ми нешто промукло грло.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Дах се у грудима стеже, грло промукло и осушило се, из целог тела бије нека ватра, па ипак је тако хладно, да бих радо стао на овом сунчаном пригревку...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Сунце зраке баца Дугачке, жуте врх сàране моје, На прости ковчег и главу мртваца. Тутњи и бруји промукло и тмуло Музика смрти. И тонови пиште Погреб идеја и нестање труло Болова, сенки што даве и тиште.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Куће неједнаке. Пред њекима бијаху дворишта, друге пусте. У једној мрачној кафаници пјеваху промукло њеки адраповци. До ње, са једнога приземнога прозора, на коме се надимаше бијела завјеса, промоли се женска црвена
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Циганима се покидале жице, стружу још само по лабавој, зврндавој ге, промукло кркљају некакве песме и често и узалудно запомажу крај Ђорђа за бакшиш.
је увече, кад не види мати, и смео да се игра тоцилом, окренуо је дрвену ручицу из све снаге, тоцило је зашкрипало, промукло, љутито, очајно, повраћено из давне смрти: њему се чинило да је и сам багрем закукао и више га никад није дирнуо.
Василије је пуцао у њега кад ОН није хтео да се брани, кад је био миран као стабло — рече Чађевић сасвим промукло. — Али га је село и мртвог осудило да дна дана виси на бресту. Оном код суднице.
Тромо је пошла, узела навиљак детелине и једна га принела пласту. Дуго је осматрала кукурузе, па се бацила на сено и промукло викнула: „Дођи да се одморимо.“ „Зар за толико да се одмарам? Још неколико навиљака, па идемо кући.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Све је замрло, све. Само пас нашег суседа, везан у дворишту до нас, кобно и промукло урла, те се његови дивљи И злослути тонови топе у самим мојим грудима, и пуним рана и пијаним од неизрециве сласти
Кроз раскриљена кафанска врата, муњевито затварана, промицало је повремено оно промукло и продирно Вн... жн... Вхн... жн...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
се страсти благородне рвенијем стреме, Од вашега веледушње није серце тукло, Ни за општу већма ползу грло је промукло. Небо вам је всеподобну (јавни дар промисла!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Е, јадни и чемерни прото! — викну промукло. — Покрадоше те, отеше ти све... Ономе си псу јуче крстио дијете... Јеси ли де?!
Ама, шта ћете ви, људи, од мене?! Глас му је злобно, пакосно грмио, а кроз рапаво, промукло грло пробијала је дрхтава узнемиреност. — Па онако смо се, оче прото, мало наврнули...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
смрти, изабрао бих поток и зору, руменило јутарњег сунца на лишћу, мирис шуме, опор и голицав мирис сатрулог лишћа, промукло гугутање дивљих голубова, распамећено, лудо гргољење вуге, лепет крила чешљугара и сеница, шум мрава по сувом шушкору,
невине, анђеоске трептаје, појање васељене, хоће ли чупава, зељава кучка са пеном на искеженим зубима трзати влачег, промукло залајавати, острвљена, бесловесна звер, зар неће, мој боже! Матија Каква је то спаванија била!