Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Да би чезнули и певали дај мање Него што нам треба. Падај кишо тамна! Ружу нутрине нуде безазлено Промуклом додиру дана да га свлада. Између њих и света стрмог, ено, Као у јаму тешка киша пада.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Руцај, бате, колико ти дуса подноси... Само шјутра! Рођени мој, мили мој, драги Мој Јабо — само шјутра! У Лујином промуклом гласићу дрхтало је меко, њежно преклињање. Бак махну по навици репом, па га ухвати мало по образу. — Зар мене, Јабо?