Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
јунака, Борећи се за зору скорију; Но кад видим слова свакојака у наглости која начинише, Да се лакше пише, теже дише, Промукне ми и за оно герло Што је збиља верло.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Нећу штампару! Нећу дуждеве! Венецијанске нећу дарове!...“ Нека, нек виче, па да промукне, Овде му нико не мож’ чути глас... Само Станиша — Још он остаде?... Али и његов закуцаће час!...