Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Само зла друга зајма не врати! И оприча му све. — А како ти је име? — Станко Алексић. Харамбаша поћута мало. Затим промумла кроз зубе, више за себе: — Старије је јутро од вечера. Кад сване, видећу. Па се окрете дружини: — Јоване! Јовица!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
и гледа их из даљине, онда удари десном руком по њима, погледа онога који најближе седи до њега, климне важно главом и промумла: Натüрлисх!5 или На-ну!6 или Доннерwеттер ноцх еинмал!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Не може бити, сто је такса. Господар Софра крваве очи баци на Чамчу. — Но овде ћемо проћи горе нег’ на чарди, — промумла и дубоко уздане господар Софра.
Сад приђе господару Софри. — Молим вас на једну реч. Господар Софра устане. Комесар мери га, гледа му ноге, па промумла: „То је тај!” — Ви се зовете Софроније Кирић, трговац из У.? — На служби. Забележи. Сад приђе Кречару.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђе јој приђе, загледа се у лице, умором издужено, па у врат и груди. — Знам ја какве жене често мењају кошуље — промумла и, опуштене главе, с муком седе поред огњишта. — А, зато... зато ти... — ишчупа се из Симке.
— Због тебе ће моја кућа да остане пуста — рече касније из осушене, грке дубине. — Једно мене коле. Само једно... — промумла Ђорђе и изиђе напоље, не затворивши врата. — Јесте, због тебе — шапуће за њим Аћим, у инат себи.
— Ноћу се разговара само о вампирима и злочинству. На Бадњи дан ја с вама никад нисам разговарао — промумла за себе Ђорђе гледајући у загризак хлеба. — Морате обојица да ме чујете!
Ђорђе се заметну на столици, шубару намаче на обрве, дланове остави на столу поред чаше и, жмиркајући, промумла кроз зубе: — Знам ја вас добро. Мислите Ђорђа. Катића да варате? — закикота се злобно. — Варам ја вас.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Редактор једнога листа, с довољно нервозном мином, Промумла кроз зубе нешто, држећи боцу са вином; И одмах после тога, за доказ сопствене свести, Уврсти пијанку нашу под наслов: