Употреба речи промумлао у књижевним делима


Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

— ...’ајдемо си! — још једном се, преплашено, усудила Вејка да га позове. — Нећу код тебе! — једва он промумлао. Истина, видело се како се с муком решио, али је ипак одбио Вејку. Вејка ништа не рекла.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Кад је чуо ко се тражи, протегао се, зевнуо, широким дланом обрисао жвалава уста и промумлао једва разговетно да је Доротеј у свитање изашао на капију и пошао према долини.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности