Употреба речи промуцао у књижевним делима


Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Зар ти мене нећеш волети увек, Рашида? - промуцао сам трудећи се да ме Бароница, која је чучала на другом крају скеле, не чује. Није чула.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Од тада сваки ко га сретне, заустави га, и, смејући се, пита: — Је ли Димитријо? — А? — промуцао би он. Али то а не беше чисто, већ нека средина између а и и. — Зар истина, да ти волиш Тоду?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

„Видиш ли ово?“ промуцао је гледајући у жуту гомилицу. Њој се избриса осмех с лица, у чуђењу јој се згрчише уста, па. се уплашено, клонуло,

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

То негледање у њега као детета, већ као одраслог, представника радње, равне његовој. Од радости, стида, једва би промуцао: — Па... дедо... чини ми се, имаћемо. — Е, пошљи ми по момку. Младен, сав срећан, слао би.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

да, да, командир ми је причао да је Танасије погинуо. И ја сумњиво завртех главом. — Ја сам Таса... Нешто сам промуцао, јер чисто не верујем да је Танасије жив. Па још и у енглеској униформи. Јест, Танасије. Поздрависмо се срдачно.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности