Петровић, Растко - ПЕСМЕ
леже по дубрави Сунца, што сијасте кроз мене у толика сванућа: Да један час сам вечит, сред ове безразложне љубави, Пронесете и сједините кроз мене неба вечито путујућа; Па нек се веже најзад све што би у телу, ненадмашно у гласу, И нек се