Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
? Другу Пéлу не могу лако наћи! — вели Нића мало и тужно. — Откад ми она умрла, а ја ударио у никакав дешперат, па проп’о и ја и имáће. Од онаког газде, — ето на шта сам спао! — А ди ти је, Нићо, она Маџарица из Сенте..
До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем. — Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту. Ух, ух! А шта онај обешењак? — Добро си рекла да је обешењак.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Продановић, Ј., „Клетва у нашој народној поезији“, Књижевни север, 4, Суботица 1928. Проп, В. Ј., „Ритуални смех у фолклору (поводом бајке о Несмејанки)“, Књижевна критика, 6, Београд 1986. Проп, В. Ј.
Проп, В. Ј., „Ритуални смех у фолклору (поводом бајке о Несмејанки)“, Књижевна критика, 6, Београд 1986. Проп, В. Ј., Проблеми комике и смеха, Књижевна заједница, Нови Сад 1984. Проп, В. Ј.
Проп, В. Ј., Проблеми комике и смеха, Књижевна заједница, Нови Сад 1984. Проп, В. Ј., Морфологија бајке, БИГЗ, Београд 1980. Раденковић, Љ., Басме и бајања, Градина, Ниш 1982. Раденковић, Љ.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али се господин Тоши више од Бошка допала његова кћи. Гледао је у Нолу као у икону, и простосрдачно је признао да је „проп'о”. До верења је дошло брзо.