Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Наравоученије Сваки посао гди прави домаћин не присуствује, слабо напредује, често пропада. „П у с т о м л е к о п с и л о ч у.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
разбије Хаџи-бег наше, сви ће овде доћи; ако ли оде господар, и, Боже сачувај, да Хаџи-бег разбије Карађорђа, онда све пропада”. — А они кажу: „Ми му не смемо говорити; а ти, ако смеш, говори” — а спремају. — Мучно мени да он иде.
Хаџи-бег своје писмо у логор наш у Липолист послали и понуђавали: да народ предамо на царски образ, да се не роби и не пропада, јербо је тако закључио султански девлет и росијски цар.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— А шта ћемо с овом? — упита Ђилас. — Па угарак у њу! — рече чича Мирко. — Додуше, боље и то него да свет пропада... — додаде Пурко. — Од кмета и беседа! — подсмехну се Ћебо. — Немој ту дробити! — осече се чича Мирко и устаде.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Очевидно је: да ја стојим на граници једнога друштва које пропада, и које са свих страна посмртна звона оглашују, и гледам оданде како се нова вера тражи и сам себе грозно мучим.
Африка
Затим је престао да воли жену због које се пропада и његов живот постаде само тешки и сурови живот белог међ црнима. Тако сам видео ја овога младог уништеног човека у
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сви су му рачуни били побркани. Све му је почело да пропада. А кад Ђурђе доцније једном запита, а за кога је Фемка одбегла, Павле није знао да каже, ни то.
Теодосије - ЖИТИЈА
судивши да је боља смрт за Бога него ли живот, поучавајући се апостолским речима: „Уколико спољашњи наш човек пропада“, и „када сам немоћан, тада ми још више расте снага у Богу“.
радошћу, хоћу рећи — не венцу царства ни многоценој багреници, јер је знао да и то са многим красотама света пропада и пролази, него што је толико мноштво било сабрано са свију страна и што су видели цркву његову како је веома красна.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
„У новије доба пропада народно благо страшном брзином као да га односи вихор модерне културе. Што је још прије педесет година живило и цвало
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Најпосле видимо није вајде; пет, шест стотина форинти више или мање, што му драго. МАТИ: Пропада, богме, господару! Ако се нигди не пази, то се пази код нас, и ја, и мој муж непрестано код млађи; а сирота девојка и
МАТИ: И ја кажем, зашто би двапут трошили. ПРОВОДАЏИЈА: Већ за трошак није, то јест, ништа, него пропада, то јест, кућа. МАТИ: И то, и то. ПРОВОДАЏИЈА: Ајде, младожења, жури се што треба, то јест, за довече.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
присећања и радост тачног приказивања прожимају се: Кад неко сеоско домаћинство пође наниже и стане да се осипа и пропада, то се најпре запази на псима: заборави се ко им је кувар, почну нередовно да их поје и хране, остављају их беспослене
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Срце ми у утроби плаче. ЗЕЛЕНИЋКА: Ха, ха, ха! Србљи би хтели нешто, а неће да рескирају. Нек пропада не само колико је досад погорено и опустошено него и двапут још толико!
Народ тако не говори. ГАВРИЛОВИЋ: Ја видим народ пишти по обалама и пропада. Забога, да се скупимо и дамо штогод на сиротињу. Није право да изгине. ШЕРБУЛИЋ: Богме, нико не даје ни мени.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Суворов је најзад напушта, и тај први покушај руске школе међу Србима пропада, али оставивши ипак видних трагова. Нови митрополит Вићентије Јовановић продужио је просветну политику свога
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
долини, Ма се сјаје на висини; Још он тамо, још царује, Још около погледује, Ма пун туге и пун јада, Јера види е пропада.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Понекад је ваљало обити пола села док се не наиђе на један ваљан суд од бакра. — Пропада свијет, брзо ће крај свему. Маштајући уз пут о смрти и о другом животу, калајџија је закључивао да је и сȃмо небо по
Што није појела сиротиња, то душман отео и похаро. Ово ја за своју душу, оном сто првом руком. Кад пропада душманска сила и држава, што да се и ја не овајдим. — Немој ти да те ухвате наши борци, јер си обрао бостан.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Тако његово бекство у дрогу начисто пропада. Али што јес, јес, могли смо до миле воље да мажњавамо тврдо кувана јаја, то је истина.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа... И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Мора бити нека врло лепа прича?! — Врло лепа; у њој се износи како пропада Љубица због љубави, а Мица се удала за великог богаташа и увек се одликовала штедњом.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Што би црно, сад је бело, што доле би, сад је изнад, Свет пропада од постања и пропасти неће никад! НА ШТА МИСЛИМ КАД ПОГЛЕДАМ ПАЛАТУ АЛБАНИЈУ Пре педесет година, после
Па да је барем букова даска На стоваришту Градског отпада, Лакше би му било! Нема изласка: Човеку је суђено да пропада, А да се нико у махали Не обазре и да га не сажали! И кад би барем јавно мњење Изразило своје узнемирење!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Где вуци суде, онде овце не дођу до правде. — Где новац звечи, правда јечи. — Правда страда, ал’ не пропада. — Над силом сила је правда. О СИЛИ — Јачи — кобачи. — Сила гони силу. — Сила разлог побија.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Ишле су војске све једна за другом пред непријатеља, а гласови цару једнако несретни долазе да војска пропада. Најпосле подигне се цар сам собом да види, како је тамо.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
које је и смрт и даљина, и то гротло одакле жена говори „мушки“, и све што је жена, и та гомила живог песка у који пропада, не, он се успиње некуд, само не зна куд, крв му се споро успиње од пета, гушћа од катрана, налива га, он може, мора,
Осећала је како јој снага у земљу пропада. „Хоћу да ме молиш!“ „Нећу“, руком је осетио да грч стиснутих бутина малаксава. „Моли ме, моли ме, кажи...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
облака, прамење фујука пада по земљи, битка је стварно страшна а онда Баш-Челик, тај непобедиви, са ликом Турчина, пропада у суноврат и Васа, дечак у кошуљи слепљеној од росе, цар змајева, сав од недохватне секи, лебди пре ма зори.
Добрача, увек на путу и у вези са множином људи, видео је како устанак пропада. Али, његово је било да стиче а не да војује, да има а не да мисли. Он је стицао и имао.
Попа, Васко - КОРА
речи Отровна киша вечности Похлепно нас уједа 13 Руше се стубови који небо држе Клупа са нама полако У празно пропада Зар да довек чамимо У каменом ћутању Кроз очи кроз чело Речи ће нам проклијати Разбежали се дани Зар да довек
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
док оном голом народу не остаје ништа него да и даље љушти ону пројетину и пасуљ, од којих пре времена остари и пропада.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Море није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо... Знаш, брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада толики мал. — Дед’ кмете, осеци потру, али без шале — рече Ђурица и усправи пушку.
— Шта си му то говорио ? — запиташе сељани кмета, кад се врати међу њих. — Па знаш... саветовао сам човеку да не пропада тако млад узалуд, нека се преда власти.. — Па шта вели он? — Ништа.
»Шта ћу да мислим ? Видим да се све више пропада у неку дубину, из које нема излаза... Падамо обоје и пропадамо, па бар нек се живи још ово мало времена што нам остаје!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ПЕСМА 1 У нехату и немару дани иду и пролазе, И лагано све се губи, изумире и пропада, И никаквих немам жеља, да ми приђу, да долазе; По сумраку сањарија пустош спава, мир свуд влада.
познајем израз божјег света, Где дух лагано, нечујно опада Као лепота, прах лептира, цвеће; И ја не видим да ми све пропада, И да л' ме ишта може да покреће. Где дух лагано, нечујно опада.
” И потмуо јаук богатих пандура Шиба ваздух страстан... а дан црвен тече. И пропада видик нараштаја штура У радостан одмор, у мирисно вече. Једна стара радост!
Ћипико, Иво - Приповетке
поступно губе се у сивоме мраку, а, с друге стране, пуста непрегледна пучина, неодређена, дрхтећи у живоме шуму, пропада у зимњу ноћ.
Возе да дођу на доглед шкољићима. Први их назрије млади рибар; држећи у руци весло, исправи се. — Ено —вели, — Пропада, ено Медвједа, а за њима су Близанци. Тек дахнуше насред мора, па пожурише прама њима.
Али га чељад у себи лијепо осјети, а кад лађа уђе у тјеснац између Пропада и Медвједа, свјежи лахор дотаче им се лица и собом донесе што их освијести од страхиве ноћи.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Па позвао кнеза да он отпочне. Једну нечувену и недоживљену досле... Колашин пропада. Не може више да се брани. А кад он пропадне, до врха Копаоника неће се више чути српска реч.
Петровић, Растко - АФРИКА
Затим је престао да воли жену због које се пропада и његов живот постаде само тешки и сурови живот белог међ црнима. Тако сам видео ја овога младог уништеног човека у
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
и чачански) јављају како многи бегунци из Херцеговине и Босне прелазе на српско земљиште, како се та сиротиња пати и пропада, како Турци на нашу границу итд. Министри су говорили да треба помагати браћи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
И зато сам се решио да не идем сутра на састанак са њима. Тома се љутио, онда молио, јер тада и њему пропада састанак. — Реци јој да сам болестан. Уосталом, она је нашла једнога Француза, у кога је лудо заљубљена.
— Овде је требало изградити једну велику зграду, као музеј, где би се сместило све ово што лежи и пропада... — О-ха!... Штагар је ту било, кад сам ја дошао! Али свет разнесе све! — говорио је војник граничар.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Мурат лежи, Турчин бежи, Србину се срећа смеши. Но Вук клети Ропством прети; Лазар пада, Све пропада, Ах, надвлада Турчин љути, — Бој ућути.
супруга поступка ружног, Нека бих: правда би небесна рајем насладила м’ душу; С нас ал’ кад страдају људи, вечно нам пропада душа. Ено, да, ено га, одлази, неће, ах, неће се вратит! Жалосна мајка ти, Ђорђе, која те родила сина!
Еда л’, — но иди, ти мисли недрага! — Еда л’, што овде не угледа дана Навек пропада из света саздана? Нит’ му је игде у животу трага, Нити надежде, моћи бар постати Коју имају сами незачети?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Хиљаду хоћеш?... Добро, хиљада За сузу твоју нека пропада... (Чича Вујо улази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта је, Вујо? Какво нам добро доносиш?
Ћипико, Иво - Пауци
Узми! Па, узевши из Машиних руку ђердан, даде га Божици: —На, твој је! Буд' што моје пропада, нека је твоје на мјесту! —Збогом, Машо, збогом! Опет ти фала! —Збогом, Раде! ...
И већ једва истеже ноге и даље пропада, али ипак, рекао би, снага га не издаје: близу је краја, изићи ће... Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Зашто гробови нису поносни знаци? зашто наш свет брзо пропада и истребљује се? зашто школовани и даровити дегенеришу или изумиру у другој или трећој генерацији?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али сада су и сами почели увиђати да све пропада, и да је њихова даља судбина неизвесна... Бугари су на југу пресекли главну пругу и претила је опасност да нам
Али са друма допирали су гласови: — Кад пропада држава, нека пропадне и приватна својина! Седимо поред ватре занемели и тужни.
Они су на себи осетили превртљивост ратне среће. Знају добро како у рату врло лако и брзо све пропада, чак и онда када се најбоље замислило, када се најбоље спремило. Зато се сада не чује ни песма, ни шала.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
додирне лице, али се девојче измаче и лаганије и нечујније од месечевог зрака, сакри у сенку дрвећа, као да у земљу пропада. Како је трчао! Како ју је из гласа звао! Али, девојче више не дође. — Даћу ти највећу лубеницу из бостана!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Опет лом, тресак и грмљавина као да читаво село пропада у земљотресу. — Бомбардује! — једва изусти Мачак. Јованче лагано подиже главу и вирну у ономе правцу куд се изгубио
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Живу змију у недри држећи. Свакоме сав труд му кроз грло пропада. Колико му је губер, толико се и пружа. Премудрост у граду опкољену и на војски више помаже човеку неголи бедени.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Погле кол’ки човек стаде! Татко ти Ђорђија беше у Котине године кад ме доведе у кућу си!“ Е зашто да ти пропада век?!... Тако је Јевда говорила сину. Мало који дан да му није читала и говорила.