Употреба речи пропадати у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

општество, тако и свак понасамо, кад се с здравим разумом и мудрим совјетом не управљају, нужно морају злопатити и пропадати.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

и здрав старински живот и патријархални ред, величао га и опевао док је цветао, жалио га и оплакивао када је стао пропадати.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Докле и светиња наша се газити ногама турским? Докле јунаштво, поштење под кивним пропадати ножем, Сваке без обране, освете праведне, накнаде, казни? Драга, о жалосна браћо! Ја већ трпити нећу.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Кад бише насред чаршије, снијег поче пропадати. Љуто и као на силу одваљиваше се лепирица за лепирицом, испрва тешко, као да се мучи и натеже, па онда лакше,

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности