Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Но, па шта је било то опет сад? — Па од оног јаузна, Сида дрвље и камење на нас овамо... Да пропаднем у земљу пред оним младим човеком! Од њега ме највише срамота! — Охо! Па то ти мени нешто крупно казујеш!
— извињавам се ја, а све се око мене окреће к’о у каквој полки. До-до-дошло ми, у земљу да пропаднем. — Уф, уф, уф! — виче гђа Перса. — Па што ниси проп’о, бар не би’ сад знала за моју срамоту. Ух, ух!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ! Еј, ропски свете! куда ћу побећи с образа твога, с образа твога трпежљивога? да пропаднем у земљу од љуте срамоте са твоје грехоте? Ил' у небо да скачем? У небо?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Пошто заспим а мојом несрећом скочи варница те прегори длаку, а ја стрмоглав на земљу те пропаднем до појаса. Обрнем се тамо амо не бих ли се како извадио, а кад видим да се не да, онда брже отрчим кући те донесем
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. — Ама да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Пошто заспим, а мојом несрећом скочи варница, те прегори длаку, а ја стрмоглав на земљу, те пропаднем | до појаса. Обрнем се тамо, амо, не били се како извадио, а кад видим, да се неда, онда брже отрчим кући, те донесем
Пошто заспим а мојом несрећом скочи варница те прегори длаку, а ја стрмоглав на | земљу те пропаднем до појаса. Обрнем се тамо амо не бих ли се како извадио, а кад видим да се не да, онда брже отрчим кући те донесем
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Пошто заспим, а мојом несрећом скочи варница те прегори длаку, а ја стрмоглав на земљу те пропаднем до појаса. Обрнем се тамо-амо не бих ли се како извадио, а кад видим да се не да, онда брже отрчим кући, те донесем
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Та да те турају у новине и да те чете по махале и по чаршије?! Зашто, Мане, дете моје? У зêм да пропаднем, оди срам и резилак! Жива ти ја! Узми си, доведи си дом невесту! Погле кол’ки човек стаде!
А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зêм да пропаднем оди тија речи!... — Каквија речи? — запита је Ташана. — Ех, па зборе си... Зборе по чаршију и по ма’але.