Употреба речи пропадох у књижевним делима


Теодосије - ЖИТИЈА

И много по гори плачући, и вапајем великим срце своје раздирући говораше: „Тешко мени, где пропадох! Тешко мени, господине брате и водитељу спасења! Тешко мени, слатка моја светлости, како те се лиших? Где си се свио?

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

нити је мене ко могао приморати, нити ме је што вукло тамо, сама сам се гнушала... Тек онако... само пропадох... А сад бих тек хтела живети !... Онако како сам некад сањала... О, живота, живота хоћу !!«...

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Говори, жено, што ти је!“ рече Владика, обративши се њој. „Господару!“ одговори једва она... „Пропадох, ситна ми ђеца, да простиш, имам их петоро...“ „Чија си ти?

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Море, боли ме зуб! — Ја знам сигуран лек. — Кажи ми га, молим те, пропадох! — Да говориш што ја говорим. — Добро, ’оћу! — Кажи: „Милана (име лица) боли зуб!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Очи су продируће и ужагрене. — Напред! И гомила, устрептала и напрегнута, сручи се на реку. Таласи запљуснуше. Ја пропадох у неки бездан. Осећам како налећу на мене, батргам по води да бих се извукао.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Јао, пропадох! Престрашено је буљио око себе, јер је управо сањао како паде с неке крушке. Какве, врага, крушке, кад је над њим

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности