Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А они јашу на коњма како исте пашалије, држе крепко народ и чувају у простоти, јер иначе знаду да би пропали. Сва вражда међу христјански народи, неслога и љуте мрзости због њих су постале, нити ће се разве с њима заједно
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
су ишли везиру поради пореза, поведу среске кметове, најбоље газде, који обуку се у најсиромашније хаљине, кроз капу пропали перчини, кроз чакшире колена, кроз опанке прсти пропали, а кад дођу тамо код везира повичу: „Аман, аман за царево
газде, који обуку се у најсиромашније хаљине, кроз капу пропали перчини, кроз чакшире колена, кроз опанке прсти пропали, а кад дођу тамо код везира повичу: „Аман, аман за царево здравље!
Росију, покровитеља својего, да и избавитељ скоро будет, сва: јежели избавлени будемо, то Росији благодарит, а јежели пропали и истурчени останем, то Росији приписат будем.” — Граф: „Јето правда, вас император будет зват, и ви узнате чрез г.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Наједаред шајке се стадоше окретати, јер беху пале у вртлоге, страшне дринске вртлоге... Неко викну: — Сад смо пропали!... Скачи у воду!... Скочи један, па као у бездан. Више се не појави... Скочи други — исто тако...
Рекао сам му с које стране да удари на Турке. Ако то учини, може их бити и три стотине хиљада — опет су пропали!... Биће телесима загађена и Сава и Засавица! И као да им се неки терет скиде с душе.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« рекне им тек гђа Сида кад их гдегод нађе. »А кад вас човек тражи, не може нигде да вас нађе, к’о да сте у земљу пропали!« вели задовољна мама.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Кнез Милошевом. — А жена јел' с њим? — Њу оставио, једва му се дала прилика... — Ужас, људи, пропали смо коначно. — Ама чекајте, господине, полако за Бога, нисмо још пропали. — Како чекајте? Како нисмо пропали?
— Ужас, људи, пропали смо коначно. — Ама чекајте, господине, полако за Бога, нисмо још пропали. — Како чекајте? Како нисмо пропали? Како то говорите као дете? Зар нам није било доста? Зар није сувише било?
— Ама чекајте, господине, полако за Бога, нисмо још пропали. — Како чекајте? Како нисмо пропали? Како то говорите као дете? Зар нам није било доста? Зар није сувише било? Зар нисмо уморни, балдисали.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Оваква времена, откад је свету, није било. МИШИЋ: Хе, хе, хе! Не бојте се. Нећете пропасти, кад нисте досад пропали. Та ви знате штедити! ЈАЊА: Штедим, господин, од невоља, зашто си нема. ЈУЦА: Заповедајте сести, господин Мишић.
МИШИЋ: Видите, лепо каже српска пословица: „Скуп више плаћа.“ Да нисте жалили за шталу, не би вам коњи пропали; да се нисте на интерес полакомили, не би толике новце изгубили. Скупоћа вам је више штете него асне причинила.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нестали су, као да су пропали у земљу. А њега, ето, чека зима и брига за децу. Болесну децу. А мати за то нити пита, нити зна.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Већ ако га ви не подигнете, други неће. ЛЕПРШИЋ: И оћу и умем. А по мађаронима пропали би одавно. ШЕРБУЛИЋ: Да живе прави Србљи! СМРДИЋ: Живели!.., (Одлазе). (Завјеса) ДЈЕЈСТВО ТРЕЋЕ 1.
) Што је то? СМРДИЋ (уплашен): Маџари! ШЕРБУЛИЋ: Еј, наопако! ЗЕЛЕНИЋКА: Куд ћемо сад? ЖУТИЛОВ: Забога, пропали смо! ЛЕПРШИЋ: Брже да се пошаље пандур да види шта је. (Истрчи напоље.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
као у ранијем добу, као Лукијан Мушицки, Његош, Никанор Грујић, Јован Хаџић, Ђорђе Малетић, Јован Суботић, но или пропали ђаци, или чергаши који се нигде нису могли станити, махом људи који су изишли из обичних колосека живота.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Јадни путник подиже главу и угледа у кадије црвену браду. Уздахну и оде, држећи да су му новци заувијек пропали. Плачући оде из града да легне пред капију те да умре од глади.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Дакле, ствар је пропала! СВИ (разочарано): Шта?!!!... АГАТОН: Ето, то што вам кажем. ПРОКА: Ама, пропали смо? АГАТОН: Пропали, дабоме! СВИ (тешко разочарани): Ау!!!... МИЋА: Ама, како то пропали, зашто пропали?
СВИ (разочарано): Шта?!!!... АГАТОН: Ето, то што вам кажем. ПРОКА: Ама, пропали смо? АГАТОН: Пропали, дабоме! СВИ (тешко разочарани): Ау!!!... МИЋА: Ама, како то пропали, зашто пропали?
ПРОКА: Ама, пропали смо? АГАТОН: Пропали, дабоме! СВИ (тешко разочарани): Ау!!!... МИЋА: Ама, како то пропали, зашто пропали? АГАТОН: Не можемо оборити тестамент. ПРОКА: Ја то не разумем, зашто да не можемо?
АГАТОН: Пропали, дабоме! СВИ (тешко разочарани): Ау!!!... МИЋА: Ама, како то пропали, зашто пропали? АГАТОН: Не можемо оборити тестамент. ПРОКА: Ја то не разумем, зашто да не можемо?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Нема ништа... само конопци. — Пих, славу им њину, зато су и пропали! Крста љутито ошину свога дешњака. Онда се присети, и окрете се: — Понеси и те конопце, макар штогод.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
и самопрегоревања за општу ствар, па ми се из груди оте узвик: „Страдијо, ти нећеш никад пропасти, па ма сви народи пропали!” „Ха, ха, ха, ха!
овакав разговор: — Море, срећни смо те наиђосмо на оваква човека, а да смо без њега пошли, не дао бог, зло и наопако, пропали бисмо! То је памет, Само ћути, речи још није проговорио!
Неки су старци пропали, али су стари и били. „Помрли би да су и у кући седели, а камоли на путу!” — рекао је онај говорник, те охрабрио свет
Једном је приликом онај говорник и говорио о њиховом срамном издајству. Мало их је који држе да су пропали у путу, али ћуте и мишљење не казују да се свет не плаши), па онда редом остали.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ПАВКА: Јесу! XX ДАНИЦА, СПИРА, СПИРИНИЦА, ПРЕЂАШЊИ ДАНИЦА: Је л' истина што ми каже теча? ЈЕВРЕМ: Јесте, ви сте пропали! ДАНИЦА: Ко је пропао? ЈЕВРЕМ: Ви, опозиција! ДАНИЦА: А ко је изабран? ПАВКА: Ми смо изабрани.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
с Каравласима; други казују да му се у таковоме боју заглибио Шарац у некакој бари код Дунава и да су ондје обојица пропали; у Крајини Неготинској приповиједа се да је то било у једној бари ондје близу Неготина, испод извора Јаричине; ондје
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Пак шта веле? „Турком дајемо.” Пропали и ви и Турци, бог дао и сви свеци! И колено вам се затрло! Нас је бог избавио од Турака, а калуђери нас лепо
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Зар је мало у Србији оних који су свршили неке школе, па су пропали у нашој, вашој политичкој хајдучији? Ко је од тога имао користи? — застаде. Сети се призора с пута: ...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Докле је Архимедес стигао на том путу, не зна се, јер су његови последњи списи, као и он сам, пропали у страшном вихору који је опустошио Сицилију.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
прикупим што више аутентичних вести из политике, пошто сам знао, није ми првина, да ће ме тамо сви редом, а нарочито пропали посланички кандидати, сколити да питају о новостима у Београду, и то оним новостима „што нису за казивање“.
— Уједињена да, али срећна — то је питање. Уосталом, на страну то да ли би они самостални градови пропали или цветали, нестали или нашли начина да свој повољан положај очувају и своје напредовање ипак наставе, има друга
„Бога му, мислим, пропали смо. Пропадну ли савезници пропали смо и ми.“ И обузе ме ужас. „Зар да се никад не повратим кући?
„Бога му, мислим, пропали смо. Пропадну ли савезници пропали смо и ми.“ И обузе ме ужас. „Зар да се никад не повратим кући?
Па их је тражио, тражио, али све узалуд. Нигде Срба ни од корова, као да су у земљу пропали. Где није ишао св. Петар и где није завиривао и распитивао, али њих нема па нема, те се он увелико забрину како ће
— На Крфу? — запрепасти се Господ. — А шта раде? Како су? — Како су, питаш ме Господе? Покисли к’о несретници, пропали к’о нико, а гласају, па и мене натераше да гласам. И тада и сам Господ, кад чу ово од св.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Из личне освете убио га је неки пропали адвокат. гòнџе (тур.), ружа која је тек напупила. гортан (цркв.-слов.), грло.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Силом, да се грлиш с момцима? Срам да ти буде, каквог си момка изабрала? Гледај, пропали му лактови! ЕВИЦА: Он има новаца, мајко. ФЕМА: Познаје се на њему, ваљда је био гдигод кочијаш.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
А тих проклетих правителствених налбанта (поткивача), нигде нема, као да су у земљу пропали. — Ја сам чуо да су отишли да поткивају турске паше — рече неки из гомиле.
долазим из прве бојнице... Ако бога знате — помоћ!.. Турци уводе у борбу свеже трупе... Ако брзо не добијемо помоћ, пропали смо. — Идите. Напрегните све силе; држите се још мало... ја ћy учинити све што могу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Једну мисао имам само: Измаћи што пре из овога пакла. Пузим, одупирући се здравом ногом. Знао сам да смо пропали. Да ми је да се дочепам једног ограђеног простора... Још мало. Али, боли страшно. Ипак је смрт грознија. Неко јауче.
Ох Диô!... Сіамо пердуті. — Шта каже? — запита Војин. — Господине, катастрофа. Немци пробили фронт. Ах, Боже!... Пропали смо. У први мах нисам могао да разаберем у чему је ствар... Обукао сам се брзо и пошао у нашу војну делегацију.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
21, стр. 117—21); рукописи неких нештампаних његових песама, а неизвесно је да ли одиста само превода, као да су пропали („Што се његових стихотворних дјела каса, има јешче у рукописи, која се хране у Мохолу код матере његове, која су, по
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Да смо пропали!... ПЕРЈАНИК: Не бјеше се лијепо ни разданило — још је и мјесец помогâ сунцу сјат — кад се бој заче; и крваво је
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Јер, једнога дана умало не пропали. Тако се говорило, мада се то никад по њиховој кући није осетило или видело. Деда Младенов, после оца наследивши
Ћипико, Иво - Пауци
Има десет година да траже кућу. Нијесу лацмани будале, болан... Не даду они нама да знамо што и они... Пропали би... А имају и право! Гдје је то? — разлаже Ждрале. Ковач хтједе да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
По какав пропали племић, Ил' бекрија свирач, са шпадом и гитаром, Друштво је његово било. Јер он је волео песме, А њих је скитница
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
кругу, они су у великом броју репродуковани, преписивани, па се зато и очували, док су самосталнији научни радови пропали у бурама времена.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
САРОШ Мени не. Па чак и да ми је криво, шта сам ја, ко сам ја? Туђин, туђа вера! Пропали Сарош. И онда, откуда ја смем... ТАШАНА (прекида га с љутњом и иронијом): Гле! Гле!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јулици криво. Адвокат се буни и хоће да тужи. Госпа Нола одмахује руком, одбија: — Одовуд Јеврејин, одонуд попови, пропали смо.
А у мојој фамилији, свеједно што су мој дед и отац пропали као трговци, било је и „свакојако друго фино бранш”, а од моје матере братов син био је капетан од фрегате, баш
Гавра-бакалин и његова жена. Остарели, смешно обучени, и говоре смешно, некако заносе. Они су давно, пошто су пропали, и сви синови им се разишли — а нису баш ништа нарочито ни постигли — стари су отишли чак у Америку, код Жарка,
Е, тако, уорила и сада, утекла на време испред вас. Беше и увиђаја и истраге, али сви и све као у земљу пропали. Кућа остала пуста, зарасла у коров. У неке, буде уступљена општини, а општина одмах нађе купца.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Али се мени предговором ваља оправдати што сам предузео овај посао — писање биографије — којим се обично баве пропали политичари, прогнани владари, беспослени пензионери, бивше дворске даме и чланови академије наука.
За то има чак и историјских доказа. Сви класични народи који су носили сукње пропали су и изумрли. Но трагедија човечанства не лежи толико у њиховој пропасти колико у томе: што су ти народи пропали, а
Но трагедија човечанства не лежи толико у њиховој пропасти колико у томе: што су ти народи пропали, а сукње су остале. И једна још чудна околност у тој појави: ако је сукња одиста символ попустљивости и мекуштва, због
околност у тој појави: ако је сукња одиста символ попустљивости и мекуштва, због којега су народи који су је носили пропали, откуд да њу и данас још задрже као ношњу представници силе: владари, попови И жене?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
с Каравласима; други казују да му се у таквоме боју заглибио Шарац у некакој бари код дунава и да су ондје обојица пропали; у крајини Неготинској приповиједа се да је то било у једној бари ондје близу Неготина испод извора Царичине: ондје
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ма која она, слоне један? — Луња, човјече! Ко ће други бити него Луња. Јованче се уозбиљи. — Е, онда смо пропали, открила је логор.
попусти и пољар се стропошта у кујину кућу, бубну право у здјелу с водом и тек ту доврши започету реченицу — ... пропали! Истог тренутка одјекну страшан арлаук.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Испрва у аздији се носити, а допосле у покровцу издрт ходити. Како било, да им се свило; Куд допали, да пропали! Ко год ходи, он и находи. Чувење до памети стоји. Несита је велика арждаха човечаско лакомо срдце.
пут зла случаја на води, да не више смели би возити се, то би нам лађе више ниупошто биле, те од свију страна злом би пропали. Тако је у сваком занату.