Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Владјетељ без нужнога вјежества и мудрости низрињује у пропаст погибељи оне којима влада и себе с њима заједно. 101 Зецови и лисице Зецови објаве војну орловом, пак пошљу звати
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Затим, да је јошт већа пропаст и жалост, удари некаква болест у сав овострански народ те помре. — Не могу рећи да се половина вратила овамо, колико
Напослетку био се решио потући се са Аганлијом, а не водити близу две хиљаде своје браће у очевидну пропаст, но о том није смео никоме казивати, него је непрестано мислио, како би Аганлију од тога одвратио.
и на Суводолу, где је варошица, и има кула, и да је преко 600 Турака погинуло, али је и наши̓ доста, и дође глас за пропаст на Каменици, те се вратисмо, а били смо пошли да се са Црном Гором састанемо. Пожаревачка нахија. Године 1805.
Карађорђа, и наше војске и народ где је годе који, сви би надежду изгубили, а Турци се ослободили, и после конечна пропаст свима, кад глава страда”.
А кад војску Живан побуни, ја виде̓ какво зло и пропаст хоће да буде; стога повичем: „Стој, буљубаша, ја ћу сад Мањеницу довести!
нисмо му хотели говорити, и чекали смо не би ли се поправили, али не ктеше се поправити дотле докле јадни народ у пропаст не турише. А ко вам је давао изнајпре барут, олово, пушке? Ко добре совете како ћете поступати?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ама шта хоћеш ти море! — подвикну Стеван и унесе се преда њ. — Хоћу, брате, да ми се потра осече... Оно је пропаст! — Па што љуцки не кажеш, него си се ту распомамио као бесан!? Потра, потра, — добро! Ето, осећи ћемо и ту потру.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Него, Иво, брате, њих не смемо слушати. Они ће нас одвући у пропаст!... И Маринко окрете причати о другим субашама, о пакостима што их починише које они које други Турци по њихним
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
искиданошћу и јадом, који унакажују душу, носио оне слутње и све оно тужно искуство у некој мутној нади: да се мрачна пропаст што је пред њим зјапила, ипак некако може избећи...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Она онда устаде и рече да ће отићи. Дошла је да му каже да он и Евдокија срљају у пропаст. Па доста. А ако је он не слуша, значи да њему није стало ни до њене матере! Није њему стало ни до Евдокије.
Силазак са коња, у пехоту. Пропаст! При повратку са маневара, сад, у Кијев, честњејши Исакович био је у много различитијем расположењу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
речима митрополита Стевана Стратимировића, Србима ништа друго није преостало »него да са сузама очекују блиску потпуну пропаст своје вере«. Природно је да се у таквим тешким приликама Срби нису добро осећали у својој новој домовини.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
На Олимпу је пировање, част, међ боговима њему у пропаст; пехарима се златним куцају, од откуцаја горе пуцају, а човек бежи неда'нимице у гудуре, у мрачне станице; ал' не
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Како можеш у своме двору трпети толику пропаст? Зашто то не зарониш? Змај му одговори: — Е, мој шура, не могу ти од срамоте ни казати шта је то.
други брат трудио се око свога добра сам као и пређе, чувао и надгледао, али напретка никаква није видео, него све пропаст, од дана на дан све горе, докле тако не осиромаши да већ није имао ни опанака него ишао бос.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Краков, Пожун: трговина добра... Што звецкало радосним прапорцем, замукло је у шоботу гроба. Лепу пропаст у стих сморен прима Сентандреја, Іріѕ флорентина.
Сỳдбина чили - вене јој мирта. (Захвата свекруг плава осмоза.) Завист зажути златом од литра. Одмиче пропаст с јабуком - тихо. (Држи се лана, плаветна слико!) Душевно млеко, с кљуком у паду, упија нагон фотосинтезе.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Обали другој над самом водом јабука расте са златним плодом, жари се, блиста, драгуљи сами, путника тужног у пропаст мами. И ја, и мачак, и кум са брадом чаробно воће гледасмо крадом.
Док вјетар водом бразда и рије, над малом барком галеб се вије, познаје бурне дане, види Мачак у пропаст лети, па, оштро виче: „Потоп ти пријети, врати се, капетане!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Не, ја Белмонтеху нисам ни видео. Али ако икад сретнем неког дерана оданде, рећи ћу му одакле им прети пропаст. Малише синуше од поноса: — Учинићете нам задовољство, господине. — Добра срећа, дакле!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
претпоследњег дана од среће сви посташе малолетни цару је кратка брада и модре им зоре над веђама свићу као да их пропаст никад није ни окрзла ни топот потурчених коња о победници вечни над снегом до Урала први пут без подозрења гледате
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она се замисли и не дође ни до каква решења. Зна само да је некако зажмурила, занела се, опила... и пала у пропаст. После је наступила одвратност према свему, гнушала се сама себе и свега...
О, да знаш како ми је тешко што ми те отимају, а ја... ја не умем да те сачувам. Само гледам нашу пропаст и страдам, горко страдам... Душице, чујеш ли ме, кажи само једну реч... Кажи да хоћеш, па да се кренемо одмах...
Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?... Ево га ближе... још ближе... Гојко!!...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Узеше нам част, али светли сласт, небесна, као понос, на нашем лицу! Наша је страст гурнула у пропаст: лажи, законе, новац, и породицу. Од понижења нам је клонула глава, ал нам се, у телу, пролеће спасава!
Најлуђе је било при томе да после једне лудачке ноћи којом прослављамо победу и пропаст Аустрије, и поменути мајор Коста, и ја, питамо се: куда ћемо?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Гледаху рођеним очима својим рођену пропаст. Онај говорник приђе вођи и поче говорити изнемоглим, устрепталим гласом, пуним бола, очајања и горчине: — Куда ћемо?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ранковић ПРИПОВЕТКЕ Садржај ЈЕСЕЊЕ СЛИКЕ 2 СТРАШНА НОЋ 31 ПОТЕРА 40 ПРОПАСТ 52 ЗВАНИЧНА ИСПРАВКА 61 У XXИ ВЕКУ 72 БОГОМОЉАЦ 80 ПРВА ТУГА 88 УОЧИ НОВЕ ГОДИНЕ 92 СТРАХ 94 УЧИТЕЉЕВА
и настају бурне сцене, отрован живот, — пропаст куће... »Не, никада ја нећу себе дотле довести... Било је време, мишљаше он даље, ал' шта ћу кад се нисам њиме
Потера је свршена; људи се разилазе... ПРОПАСТ Данас је Пера устао веома рано. Некаква неодређена зебња беше га обузела још јуче у подне, кад је опазио да су му
Нема сунца, нема живота, — пропаст!.... ЗВАНИЧНА ИСПРАВКА Села наша паланчица зину од чуда. Свет се узбрујао као пчеле у уљанику, па то све трчи
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
на океанској пучини на којима се топла струја сукобљава са хладном, настаје, услед нагле промене температуре воде, пропаст сићушних организама у маси, јер се и једна и друга струја одликују нарочитим својим планктоном, који тражи нарочиту
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
у очима страва — Разјапљена уста, али грло неми — Сам, једина душа испод неба плава, Сам на бесној мисли што у пропаст стреми! Тако влада она! Њен загрљај ране Ствара, кости ломи ко да су од стакла...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Тако се бели вео са чедних снова свлачи, С вољених ствари што ми излазе сада голе. Ја видим како све то жалосну пропаст значи И ниске страсти стално како ме вуку доле, А хоризонат мисли лагано да се мрачи.
јесени мутној мојих жеља драгих, Кад спомени редом, к’о лишће са грана, Падају уз тужни шумор ових дана Што јад и пропаст и заборав сеју; Кад спомен по спомен, сваки час однесен, Пада у блато. Јесен... Свуда јесен!
При заласку сунца и зора кад гране, Остављен, тужан, у истом је ставу; Једино црне походе га вране И гракћу пропаст и срушену славу.
дани кад се наоблаче, А с црних се грана роне капи воде, Облаци и магле небесима броде К’о симболи који пашу пропаст значе.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
— Како можеш у своме двору трпети толику пропаст? За што то не зарониш?” Змај му одговори: „Е мој шура, не могу ти од срамоте ни казати шта је то.
други брат трудио се око свога добра сам као и пређе, чувао и надгледао, али напретка никаква није видео, него све пропаст, од дана на дан све горе докле тако не осиромаши да већ није имао ни опанака него ишао бос.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
А кад ти нас почну низ брдо терати, тога опет летења и сијасета нит’ сам чуо ни видио. Шта је бездна и пропаст? Ништа спрама оном куд смо ми пропадали!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И он је мушко! Звиждуће, ништа не слуги. Гадан, прљав трапавко. Ништа боље од Анђе и не заслужује. А ја? У срамоту и пропаст сам се упутила... Ломила је прсте. Учиниће то због Ђорђа. За његов спас. Мора.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Бацајте сами у огањ деду! Стресите с себе ропство и срам! Гините, браћо! јунаци! људи! За пропаст вашу свет ће да зна... Небо ће плакат' дуго и горко, Јер неће бити Србина... Ми нисмо браћа, ми Срби несмо!
и сможден, у очима страва Разјапљена уста, али грло неми Сам, једина душа испод неба плава, Сам на бесној мисли што у пропаст стреми! ...Тако влада она! Њен загрљај ране Ствара, кости ломи, к'о да су од стакла...
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Стога смртни најсјајни поете с вратах неба у пропаст падају.“ ИИ Како сунце дана облачнога када баци с ведрога запада своју хитру и пламену стр'јелу на кристалну
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
појава египатске земље, жељно ишчекивана из године у годину, јер пре сваке такве поплаве изгледа она осуђена на глад и пропаст. Кудгод се тада погледа, види се пресушено тло, тврдо као камен, неспособно да исхрани иједну травчицу.
бише запаљене многе римске лађе, а при светлећем пламену тих лађа повуче се сва римска флота да би избегла сигурну пропаст.
„Тако? - Значи да су Грци били путовође Колумбове“. „Ни мање, ни више!“ „Хуље проклете! Они ће нас одвести у пропаст!“ „Како то?“ „Ево како. Нисам, синко мој, тако учен као ти, али имам више искуства.
раскош у којој наше папе живе, грамзивост за златом што га њихов блудни живот изискује, све то сурваће их у пропаст. Ево, немачки клерици, сколари и голиарди што долазе овамо у Рим говоре јавно по крчмама да је папа сушти Антихрист.
Њом није врдао. Када је 17 децембра 1812 године прочитао билтен објављен у “Монитору” који је саопштио пропаст велике војске Наполеонове у руској зими Монжа је ударила кап.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Како је онда лудо срљао у пропаст, како је лакомислено ступао на кобну стазу, која га доведе до овога стања !... А како се могло лепо живети, само да
и после тога настаје тама... крај света... општа пропаст... — или тако нешто... а он окупио о неким ситницама, које после тога немају, како она мишљаше, никаква смисла ...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
пролијећу, ватра се кроз под просипље, мачке маучу и дрече, пси вију, и цијели град шкрипи, — рекао би сад ће све у пропаст отићи. Али мали мирно сједи и све то слуша и гледа, а онај крајцар трља по столу.
други брат трудио се око свога добра сам као и пређе, чувао и надгледао, али напретка никаква није видео, него све пропаст, од дана на дан све горе, докле тако не осиромаши да већ није имао ни опанака него ишао бос.
магаре и узме једну тојагу те по магарцу доклен га догна доврх оне литице оклен ће скочити, но кад магарац виђе ону пропаст, удари на се, а он по магарцу с десне и с лијеве, но све залуду, неће па неће да скочи; па најпосље рече: — Ево,
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
те младост уви тканином љубавних боја, Где си увек корачала поносна, горда и лака, Где си веровала и где се подигла пропаст твоја, Оставила је траг на гробљу хумка и твоја рака.
Мрачан и ведар ја идем животом До старих, црних и светлих обала, Где дише пустош и мир са лепотом, Где пропаст живи и где нема зала. Где нема зала.
Нагло одох к њима. Тамо видех како Залазе сва бића, и пропаст их носи; Видех да се гаси и светлост и пак'о, Неку мутну утвар да маше и коси. У тренутку једном не знам шта се деси..
Бол клонуо; магла и брегови Носе мис'о... и жеље се крију; Тамне слике, бледе као снови, Шуште пропаст, ко би знао чију! Спава ми се. Још да легне тело У тај сумор, мртав, што се вије.
Осећам често, у сатима мучним, Језиву сабласт како пропаст плете За народ што је из свога страдања Подиг'о престо отаџбине свете, Олтар слободе и небо надања.
Језива сабласт пропаст њему плете. Ја видим данас, при појави сваке Невоље, да се из подземног мрака Зао дух диже, к'о мртвац из раке, Над
Сад ми се чини да ја видим срећу И да је имах и у болу своме: Сви ми се дани сада у њу сплећу, Она се јавља, ал' и пропаст с њоме.
Ја видим правду и свачији тренутак позни. Видим и натпис: Немачка и Виљем Грозни. ИИИ Ал' пропаст туђа није мој сан А ни освете душа ми неће.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Била би заиста пропаст, ако би се у ово време када је вештина радија још у повоју и када велика већина не изузимајући чак ни стручњаке, нема
можда чак и већа, да одређена оштећења мозга која мање или више слабе виталне квалитете аутомата убрзавају његову пропаст.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
и племенитог, а невиног човека, била је по Билхарцевом мишљењу, недостатак античке демократије, који је и проузроковао пропаст грчке цивилизације. - И тако ће - додаде он - недостаци америчке демократије довести до пропасти европску цивилизацију.
Ћипико, Иво - Приповетке
Врлина и порок. Девичанство и разврат. Највиша моћ и најниже ропство, слава и пропаст, — све то у једној ноћи. Све те слике су долазиле пред очи Иву Полићу. Ишао је даље к мору.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
пејзажима Владислава Петковића Диса - у Нечистој крви почињу се јављати тек од Х главе, од тренутка када Софкина пропаст започиње.
остављен угао под којим је раније (у првој верзији) већ остарела Софка, сећајући се, уназад могла видети сву своју пропаст.
Писац је, очигледно, и своју јунакињу осудио на пропаст чим ју је извео из књижевне вароши, из онога, наиме, утопијског простора у коме не живе стварни људи, него његови
Њихово пак кршење у свим случајевима, без изузетка, доноси казну, или проклетство, или пропаст. Али зато и њихово строго поштовање за ликове може бити - а најчешће и јесте - поразно будући да тражи превелику
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
То је оно чега с’ подлост жаца: Светлих жртав’, сјајних образаца, То је пропаст пустих пудљиваца, У коју их лудост њина баца.
Таласи се дижу, утолежу, Те бродара пеном запљускују, Све то јаче, све страшније дува; Пропаст зија, црна провалија.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Отац прота прво је посматрао цео призор, па онда рече: »Пропаст твоја од тебе, Сионе! Пропала генерација! Искварио се наш свет, господине, омекшао, пролукавио се, прошеретио се,
у очи, што су остали у шанцу и онда, кад већ све беше дигло руке од њега, кад су сви свакога тренутка изгледали његову пропаст. Ако ме питате је ли велика заслуга војених старешина, што Шуматовац није пао?
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Гора стрепи на све стране, Кâ да пропаст свету слути; Само лишће кашто шане: Слободно је уздахнути! XЛВ Кад сам на свет овај пао, На свет овај магловити,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али сматрам, погрешно је веровање неких, који мисле да ће после овога рата настати пропаст света. Боже сачувај! Ево, видите шта каже Живадин.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Све раздора сруши власт; Лети Србин, лети вољно На Косово, поље бојно, Нагли своју у пропаст. Сабље звече, Брда јече; Крв се лије, Срце бије. Коњи вриште, Мајке пиште, А јунака ране тиште.
Је ли Трајановог моста та цељ? Ах, освета једна, Декевалу пропаст породи ово дело. Ужасни рате, тебе су змије одојиле јетке, С тебе црног Трајан помрачи свој славе зрак.
Да жертвује кад види да ће спасти Кроз самог себе отечество драго; И личне борбе морају да ћуте Кад хидре општу пропаст нагло слуте.
Труди пута, слаба храна И даљина сродног стана, Сећај мајке, муке њене, Пропаст брата — све га једе, Удваја му пута беде, Ал’ он иде, ал’ и вене!...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ДЕУС ДЕОРУМ Порђалих уста, повијена чела Певаш смртну песму гробљем фараона Или пишеш, док се врти тарантела, Пропаст изнад врата блудног Бабилона.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Бацајте сами у огањ децу! Стресите с себе ропство и срам! Гините, браћо, јунаци, људи! За пропаст вашу свет ће да зна... Небо ће плакат дуго и горко, Јер неће бити Србина... Ми несмо браћа, ми Срби несмо!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
А оно не само да не напредује већ иде у пропаст. То је за Младена било најтеже и најгоре. Дућан, трговина, целог дана тамо седење, продавање, није му ништа било.
Као да се очекивало нешто страшно, нека пропаст, несрећа, да се све сврши, сруши и нестане. А опет сваког дана се кућа, нарочито горњи спрат, собе, балкон чистили,
Ћипико, Иво - Пауци
И маслине настрадаше, кожица им се скорупила; сушиле се, па с реда отпадале. — Ча да гледамо нашу пропаст! — рече напокон Јуре. — Неће ништа остати... Листом ме туга мучи! — И он попође под маслиново стабло.
Људи занијели се трудом и добићем,. не увиђајућ' да срћу у пропаст. Приходи родних обилних година падоше у руке каматника.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не варајте се: Бог се не да исмејавати. Шта ко сеје то ће и жети: ко сеје у своје тело из тела ће жети пропаст, а ко сеје у дух, из духа ће жети живот вечни.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И сва она група, што тумара сада, Радује се нешто и нечем се нада. Свак за себе ради, сви за себе живе, Само се за пропаст узајамно криве. 9. Па шта ме се тиче њихово весеље, Или њине наде или њине жеље?
Долине свештеног Ганга натопи крвца им врела, А цветна Кашмирска поља покрише њихова тела И на долини страшној где пропаст грозна их стиже, Град многољудни сада, Бенара, гордо се диже.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Човечанство, потрошивши на брзу руку ову очевину, неће бити тим још осуђено на пропаст. Будућа техника биће у стању да пламен замени електрицитетом, добивеним из атмосфере, из водене снаге и снаге ветрова
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Онај се прекјуче разабира у разбојништвима и 'оће у Америку, а ова сад у Трст, и за мајком у неваљалство и пропаст... О, Боже, знаш ли ти шта ће да буде — уздахну полугласно, и трже се, јер се у тај мах створио крај ње Шваба.
Јулица није отишла у Трст, јер би то била сигурна пропаст. Удала се за Милушића. Причало се да је уочи самог венчања Срба био необично дрзак према Милушићу, и да је госпа Нола
Кад вас бестидно почну варати и черупати, то је сигуран знак да миришите на пропаст и лешину. — Али молим вас, госпођо Лазарић, ту је ваша црквена општина, ваша, којој сте толико чинили, она је у питању.
А ови пацови сада не спомињу више Влаовиће ктиторе и добротворе, него препричавају само њихова чудаштва, њихов мрак и пропаст... И још носе будаке и ашове да их прекопавају! Пфуј! пацови, глодари, кепеци!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Од мене зависи цареве и краљеве правити, њима колико оћу земље давати, с њиовом судбином владати и, кад ми је воља, у пропаст ји бацити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Једва се дочепасмо друма и пођосмо журно. Одступали смо преко Бабушнице, све до Беле Паланке. Чули смо тада и за пропаст северне војске, која нам се у одступању све више приближавала. Требало је штитити сада и одступницу њену.
— Такву ми, брате, дај артиљерију, коју могу да сместим у ров. А кад пропадамо, онда је пропаст заједничка, а не морам да мислим како ћу још и вас да спасавам смеје се командант.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ЦАР ЛАЗАР И ЦАРИЦА МИЛИЦА 253 15 КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА 259 16 КОСАНЧИЋ ИВАН УХОДИ ТУРКЕ (ОДЛОМАК) 262 17 ПРОПАСТ ЦАРСТВА СРПСКОГА 265 18 ТРИ ДОБРА ЈУНАКА 270 19 МУСИЋ СТЕВАН 271 20 ЦАРИЦА МИЛИЦА И ВЛАДЕТА ВОЈВОДА 279 21 СЛУГА
Напротив, он их је приказао у потпуној противречности. То се најбоље види из песме Пропаст царства српскога. Дазар каже ова песма може да бира борбу и победу (тј. земаљско царство) или пораз (тј.
Ако у том погледу упоредимо нашу косовску епопеју са Илијадом, уочићемо следеће: овде су богови пропаст Троје одлучили у четвртом певању, али та је одлука остала мртво слово све до последњег (двадесет четвртог) певања, јер
једног века, почев од пораза на Косову (1389), остаци старе српске државе пружали су снажан отпор завојевачу, али се пропаст није могла избећи — она је из деценије у деценију бивала све неминовнија.
То не био соко тица сива, веће био светитељ Илија; он не носи тице ластавице, веће књигу од Богородице... (Пропаст царства српскога) Мили боже, чуда големога! Јали грми, јал' се земља тресе? Ја се бије море о мраморје?
(Бановић Страхиња) Све је свето и честито било, и миломе богу приступачно. (Пропаст царства српскога) Спомиње се Краљевићу Марко као добар данак у години.
У песми Пропаст царства српскога понављају се речи које изражавају сав хероизам и трагедију косовских јунака: „бише и убише“, „бити
Делимично или у целини, у градацији су испеване песме: Женидба Душанова, Зидање Скадра, Пропаст царства српскога, Косовка девојка, Смрт мајке Југовића, Марко Краљевић и Алил–ага, Марко Краљевић и Мина од Костура,
анализом намучио више него иједну другу, јесте песма о усамљеном српском јунаку, који — у одсудном часу, пред саму пропаст државе, кад је турска војска оклопила са свих страна — не налази пријатеља ни у тазбини ни у љуби коју спасава из
17 ПРОПАСТ ЦАРСТВА СРПСКОГА Полетио соко тица сива од светиње — од Јерусалима, и он носи тицу ластавицу. То не био соко тица
ову песму у Шапцу и послао је Вуку у Крагујевац 1859), Царица Милица и Владета војвода од слепице Степаније из Јадра, Пропаст царства српскога, Косовка девојка и Марко Краљевић укида свадбарину од неке слепице из Гргуреваца (препис песама ове
Народ је мислио да се у тим списима говори и о будућности. Израз пошљедње вријеме значи: пропаст света, а и пропаст српске државе и долазак Турака. 5 Поводом израза ситна књига каже В.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ДОБРО ПРОМЕНА КОБНА 28 ПРОЋУ ДУШЕВНИХ НАШИХ НЕПРИЈАТЕЉА, К НАЧЕЛНИКОМ, К ВЛАСТЕМ, К МИРОДРЖНИКОМ МРАКА ОВОГА ВЕКА 29 ПРОПАСТ СВЕТА 30 ОГАЊ ПОХОТЕ И МЕСА 31 ПРАВИЦА 32 ПОХОТА ОЧИЈУ 33 СМРТ И ЖИВОТ У ЈЕЗИКУ СТОЈИ 34 ПТИЦА СТРАХА ПРОРОКА
ти циглу једну ноћ И то не целу ни до сванућа; Него тако рече ти Бог: Ове ноћи истргнуће ти твоју душу. ПРОПАСТ СВЕТА Злочинци грешећи погане их: погане воду с умивањем и с возењем по њој, на свакојаке путове зле проходећи.
ПРОВАЛИЈА ИЗМЕЂУ НАС Голема пропаст разсела се међу нама и вама! Пропаст — то је голема, широка и сасма дубока провалија где но проходљива ћуприја ни од
ПРОВАЛИЈА ИЗМЕЂУ НАС Голема пропаст разсела се међу нама и вама! Пропаст — то је голема, широка и сасма дубока провалија где но проходљива ћуприја ни од којих великих мудараца ни вештих
Ал' голема је у томе ето овде пропаст и сасма тврда. А како? У томе можемо се сами сећати и знати како јест нам то непроходљиво ни друг с другом смешато
Где се денуше сви самоизелице, саможивци, пропалице и самовољници? Није ли све то пропаст дубока прождрла? И онамо себе видећи неће ли се за чудити одашта се нашто им живот пробрцну?