Употреба речи пропатити у књижевним делима


Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Требало је дан и ноћ одржавати га. Не би иначе било хлеба. Риба је већ била под ледом. — Морали сте грдно пропатити? — И колико! После десет дана нико више није имао ни пет пара у џепу. Несрећа је била што зими нема никога у замку.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Њихове муке су још страшније биле. Тетка, то су неизмерна гробља. Шта су све ти људи морали пропатити! — из њених очију потекоше две сузе и бојажљиво се зауставише на јагодицама.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Је л' то лепо и слушати а камоли пропатити? Би л' то по правици било, за добро зло примати? ЗЕМЉОДРШЦИМА Од Христа ходом могу се ако тек усхоће му трагом ходити

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности