Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
се ја при концу К’о што снег и лед на солнцу Презрачноме; Восак ил’ к’о што с растече Огња кад га жар пропече. Вид ћете ми ви узети, Оку моме плач донети Помрачноме. Очи моје, ви бегајте, Зла толика не гледајте.