Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Два атенска грађанина прођоше поред њега и упутише се косом рампом Пропилеја горе у град. То беху, вероватно, неки трговци, јер разговараху о пазару и ценама, потпомажући свој говор цифара
Кад виде ову дивну скулптуру, нашег младића обузе осећање блаженства. Сишавши преко Пропилеја, нађе се опет у вароши. И заиста, његова машта понесе га у недогледне висине.
Никијас је сав дрхтао од умора. „Куда јуриш, синовче, као избезумљен? Вијам те чак од Пропилеја, и једва те стигох“. „О, стриче Никијо, колико изненађење и радост што те овде видим!“ „То ти је као воља богова.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
љубопитљивих носева осталих посетилаца, пењем се лагано, не гледајући ни лево ни десно, преко ново положених степеница Пропилеја.
Када сам се силазио преко степеница Пропилеја, јасно сам осетио да сам био на једном врхунцу, на који се човечанство некад уздигло, а на који се никад више неће
из Атине учинио Акрополи своју опроштајну посету, затекао сам онде неколико радника где оправљају и дотерују степенице Пропилеја, затрпане вековима земљом. Под ударцима њиховог длета и чекића. одлетала су у ваздух парчета тог класичног камена.